Соларис

Тема емисије: Кисеоник и наше ћелије

Саговорница: Христина Обрадовић, истраживачица сарадница, група за хематологију, Институт за медицинска истраживања у Београду

Овогодишња Нобелова награда за физиологију или медицину додељена је за кључна открића о томе како ћелије нашег организма „осећају" концентрацију кисеоника и како јој се прилагођавају.

Добитници награде су сер Питер Ретклиф са Универзитета у Оксфодру, Вилијам Келин са Универзитета Харвард и Грег Семенца са Универзитета Џон Хопкинс. Њихова конкретна открића непосредно су везана за еритропоетин, молекул који управља одговором организма на снижење концентрација кисеоника у смислу повећаног стварања црвених крвних зрнаца, као и за чинилац индукован хипоксијом и беланчевину означену као VHL, који су веома значајни у контроли и регулацији одговора организма на промене расположивости кисеоника. Награђена открића широм су отворила врата истраживањима која би могла довести до нових лекова за срчану слабост и различите облике анемије, али и потенцијалних нових приступа лечењу злоћудних тумора, будући да се они често служе физиолошким механизмима одговора на снижење концентрације кисеоника како би стварали нове крвне судове и тиме себи омогућили опстанак и раст. Као и увек, Нобелова награда је и повод да се подсетимо на многе друге аспекте утицаја кисеоника на наше ћелије, као и на дубоке увиде до којих је наука дошла о месту кисеоника у великој приповести о еволуцији живог света на Земљи.

Музички уредник: Ивана Ђорђевић
Тон-мајстор: Ненад Ђорђевић
Аутор емисије: Срђа Јанковић

Соларис

Autor:
Срђа Јанковић

Емисија је посвећена темама из области природних наука које обухватају како базична, тако и примењена научна истраживања, са посебним освртом на научни метод, историју и филозофију науке, као и различите аспекте односа науке и друштва. Посебна пажња се поклања појашњењу и истицању кључних појмова и концепата од суштинског значаја за разумевање путева и процеса који воде ка научном сазнању. Саговорници у емисији обухватају научнике који се баве истраживањима из различитих области, од носилаца врхунских резултата и признања до оних који се налазе на почетку свог научног трагања, али и припаднике разноврсних професија који су у прилици да понуде релевантна мишљења о одговарајућим аспектима научних подухвата и науке у целини. [ детаљније ]

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње