четвртак, 12. сеп 2019, 09:00
Хипократија
Сличности и разлике природне и културне еволуције
Данашњи гост Хипократије је проф. др Александар Палавестра, са Одељења за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Еволуција је, у биолошком смислу, процес у коме се током дугог времена мењају одлике неке живе популације, под утицајем природне селекције и адаптације на околину. Уколико се нека врста не прилагоди околини у којој се налази, обично не преживљава. Еволуција и „преживљавање само способних" нису једно те исто. Еволуција се односи на кумулативне промене у некој популацији, или у неким врстама, које се одвијају веома дуго. „Преживљавање само способних" популарна је синтагма и односи се на процес природног одабира оног што је најбоље, и у суштини је погонски механизам еволуционих промена.
Културна еволуција означава непрекидне промене небиолошких аспеката људског друштва и у лабавој је аналогији с биолошком еволуцијом, јер у њој не функционише нужно Дарвинова природна селекција у којој преживљавају само способни. Биолошка и културна еволуција имају извесне сличности, али и многе разлике. И једна и друга заснивају се на варијацији, наслеђу и селекцији, мада се појаве и начин функционисања тих особина разликују. Природна, тј. биолошка еволуција је опортунистичка и без циља, док је културна еволуција свестан процес, обично добро планиран и има циљ. У биолошком свету, извори варијација су мутације и генетичка рекомбинација. Наслеђе је везано за репродукцију (стварање потомака) и преноси се на следеће генерације путем генског материјала. Главни селективни механизам културне еволуције је мирољубива дифузија знања и умећа и добровољно и двосмерно позајмљивање и усвајање специфичних одлика суседних заједница. За појаву културне еволуције био је неопходан језик као културни репликатор, који по свему одговара улози гена у биолошкој еволуцији. Креативност људи и способност читања мисли саговорника, специфичан је капацитет који омогућава да претпоставимо шта други људи имају на уму. Културна еволуција делује на уметност, друштвено понашање и норме. У не тако далекој будућности имаћемо на располагању технологију генетичког инжењеринга који омогућава прецизно и обилно пребацивање гена једне врсте на неку другу. Та способност производ је културне еволуције. Да би се сачувао живот у дивљини, онако како га је природа створила, машинерија биолошке револуције мора бити заштићена од хомогенизујућег ефекта културне еволуције, који је, како време протиче, све изразитији.
О различитим аспектима културне и биолошке еволуције говориће нам наш драги и уважени гост.
Eмисију припрема и води Момчило Б. Ђорђевић.
Коментари