Хипократија

Гост емисије је инж. Зоран Радивојевић, директор Сектора за развој, пројектовање и инвестиције Београдског водовода и канализације. Историја снабдевања водом насеља на подручју данашњег Београда дуга је 2000 година. У време Веспазијана изграђен је Римски водовод, средином првог века нове ере, за потребе снабдевања водом војника IV Флавијеве легије која је била стационирана на простору Малог Мокрог Луга. Потом је настављена градња, те је продужен до новог римског насеља Сингидунума, које се налазило на простору садашњег центра Београда. Приликом радова на реконструкцији водоводне мреже у Дојранској улици на Звездари, пронађен је део Римског водовода. У првој половини XVII века изграђен је Булбулдерски (Турски) водовод, јер Римски није више могао да задовољи нарасле потребе града. Варошки водовод изграђен је између 1724. и 1737. године. Каптирана је изворска вода. Највећи број Београђана снабдевао се водом са чесама којих је било доста. Сва три водовода снабдевала су најуже градско језгро, пре свега Тврђаву, управне зграде, касније Пашин конак и објекте значајнијих и богатијих грађана. Савремени Београдски водовод почео је да функционише 12. јула 1892. године. Изграђен је по пројекту инж. Оскара Смрекера из Манхајма, који је применио комбиновани систем изворске и савске воде. Тада се први пут прешло на коришћење подземних вода и употребу савремених уређаја за црпљење, потискивање и дистрибуцију воде до резервоара и потрошача.
Данас је Београдски водовод сложен водопривредни систем и чини га комплекс хидротехничких објеката. Дужина водоводне мреже је 3263 километра, пречника 25-2500 милиметара. Има 135000 главних прикључака, 15000 хидраната, 27 резервоара капацитета 240000 кубних метара и 28 црпних станица. Контрола квалитета воде врши се према важећем Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће који је усаглашен са Директивама Европске уније и Препорукама светске здравствене организације.
О Београдском водоводу, који је по свим мерилима привредни гигант, више ће нам говорити наш драги и уважени гост.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.