Знакови

Како данас, када се на модернизам гледа као на историјску појаву која је била делотворна у веома специфичним околностима културних политика средине двадесетог века, можемо да реактуелизујемо кључне ауторе модернизма у југословенској скулптури и сликарству? Тројица београдских професора, теоретичара и историчара уметности Јеша Денегри, Мишко Шуваковић и Никола Дедић издвојили су Габријела Ступицу, Јулија Книфера и Олгу Јеврић као ауторе чија дела су "у складу са типологијама 'високог модернизма' педесетих и шездесетих година прошлог века" (Денегри), у којима се модерност интерпретира као „ситуације новог осећаја и доживљаја односа времена и простора унутар савремености" (Шуваковић).

Радови ово троје уметника, представника средина с одређеним карактеристикама унутар југословенског културног/уметничког простора, послужили су овој тројици писаца о уметности као материјални основ за дијалог између актуелних позиција тумачења модернизма, а које су они сами дефинисали као позиције једног историчара уметности и критичара, једног теоретичара и историчара уметности и једног естетичара и теоретичара уметности. 

Те своје позиције Јеша Денегри, Мишко Шуваковић и Никола Дедић су иксказали кроз текстове у књизи "Велики модернизам", коју је објавио београдски Орион Арт. Стеван Вуковић, уредник Студентског културног центра организовао је разговор о књизи у ком су учествовала сва тројица аутора.

У Знаковима преносимо најзанимљивије детаље овог изузетно посећеног разговора.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.