Храм

Назив Свето Писмо узет је из књиге Новог Завета. Апостол Павле у посланици Римљанима најпре је списе Откривења назвао "Светим Писмима", а у другој посланици Тиотеју "Свештеним списима". Отуда данашњи назив Свето Писмо. У пророчкој књизи Даниловој списи Откривења називају се једноставно "књиге". То су понајчешће употребљавали Јевреји. По њима су и стари хришћански писци-Свети Климент Римски и Свети Јован Златоуст, дали овим списима грчки назив Библија, што значи-књига, књиге. Сам Господ Исус Христос назива књиге Старог Завета-Писма (графи, графе) или Закон (номос). Овај назив Закон односио се на Мојсијево Петокњижје и одговарао је јеврејском називу сефертора-књига Закона. Превод Светог Писма на српски језик завршен је пре него што је изашла цела Библија у руском преводу. Вук Стефановић Караџић преводи Нови Завет 1847. а Ђуро Даничић Стари Завет 1866.године.

Када говоримо о Светом Писму, Библији, присетимо се једноставног али суштинског упутства Светог Иларија Пиктавијског, из трећег века, који је говорио да се читање Светог Писма састоји, пре свега, у разумевању. У том духу, у данашњем Храму разговараћемо о томе шта је то библијска и еклисијална (црквена) култура, чућемо које су у старини две најпознатије школе тумачења Светог Писма, као и које су најпрепознатљивије књиге Библије, потом, сазнаћемо које су писане на грчком, а које на јеврејском језику, осврнућемо се на јеванђеља и видети која је разлика између њих, сазнати како се деле књиге Светог писма-по времену, садржини и достојанству, а чућете и шта су полиглоте.

Гост овонедељне емисије је професор Богословије Светог Саве у Београду Горан Раденковић.

Аутор и водитељ: Душанка Зековић.