Хипократија

Крвни судови, артерије и вене, опнасти су и по изгледу цилиндрични канали, различите дужине и пречника, а пружају се и гранају у целом телу, изузев хрскавичног ткива и прозрачних делова очне јабучице, тј. рожњаче, сочива и стакластог тела. Крвни судови образују артеријски и венски систем, а повезани су капиларима и артреријско-венским спојницама, тзв. анастомозама. Вене настају из венула дужине до 1мм, а венуле из капилара дужинe до 2 мм. Венуле и почетне вене нису видљиве голим оком јер им је пречник 5 микрона. Да би се стекла представа о тој димензији, довољно је рећи да пречних длаке из косе човека износи 17 микрона. Када би се све оком и лупом видљиве вене у телу и на његовој површини спојиле једна с другом по дужини, онда би оне код просечног детета од 8 година направиле низ од 103 000 километара, а код одрасле особе приближно 170 000 километара.
Артерије преносе крв богату кисеоником од срца до свих телесних ткива, а онда из њених капилара у ткиво улази кисеоник. Из ткива излазе угљен-диоксид и друге шкодљиве материје, улазe у венске капиларе, венуле и вене, којим се преносe до срца, па онда до плућа, где се обавља размена гасова и кисеоник поново улази у крв, артеријама се преноси до срца, које је стално пумпа да би поново стигла до периферије тела. И артерије и вене имају увек једносмерни пут. За разлику од артерија, вене преносе крв нагоре, против силе Земљине теже и зато имају залиске како би се спречило понирање крви надоле преме стопалима.
Срце својим радом, тј. пумпањем, сваким ударом убацује у велике артерије 170 цм крви, под притиском од 120 до 140 мм живиног стуба (то је горњи или систолни притисак). Крв у венама није под притиском (кад се вена пресече нема млаза), иде нагоре, према срцу, зато што мишићи својим радом приликом кретања тела стално притискају вене. Крв иде увек преме срцу, јер залисци у венама не дозвољавају њено спуштање наниже под силом Земљине теже.
Кад венски залисци из неког разлога, који је најчешће у вези са генетиком, попусте, крв из вена спорије тече према срцу и заостаје, вене се шире и на неким местима се испупчавају одижући површину коже. У почетку се не јављају симптоми попут бола, али како време протиче, све је већа површина коже на ногама испод које су вене проширене.

Годинама је то само естетски проблем, али касније се јављају функционалне тегобе. Честа су запаљења вена, што носи опасност од емболије комадићима згрушане крви који доспевају до плућа или мозга. Сматра се да 23 % одраслих особа пати од проширених вена, најчешће на ногама.
Лечење проширених вена је претежно хируршко, а методе лечења се разликују. Последњих година у ту сврху користи се ласер. Данашњи гост Хипократије др Петар Драгић је хирург који је на тај начин урадио највећи број операција на свету и који је међународни инструктор за ласерску хирургију вена. Он ће нам говорити и својој методи ласерске, безболне хирургије вена без опште анестезије.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.