Хипократија

Гошћа данашње Хипократије биће докторка Даница Грујичић, по специјалности неурохируршкиња, професорка Медицинског факултета у Београду и директорка Института за радиологију и онкологију Србије.

У Општој декларацији о људским правима Организације Уједињених нација, стоји да су животи свих људи једнаке вредности. Иако из права на живот свих људи произилази њихова суштинска и формална једнакост, у свакодневном животу ова идеја из практичних разлога није поштована. Очигледно је да у технолошки и културно најразвијем земљама, издвајања за превентивну и здравствену заштиту становнништва превазилазе могућности земаља у развоју, а још више оних неразвијених. У Србији се за здравство издваја 10 одсто бруто друштвеног производа, тј. 633 долара по становнику, што није довољно, али је разумљиво, зато што знамо кроз шта смо све прошли у протеклих неколико деценија. Због недовољно добре инфраструктуре у здравству Србије, пацијнти из њених удаљених и сиромашнијих делова, из чисто техничких разлога савлађују тешкоће путујући тамо, негде, далеко, где их шаље изабрани лекар, јер медицинских и здравствених центара са савременм опремом нема довољно, Због тога су велики притисци на оне постојеће центре, што доводи до великих гужви, редова и губитка времена. То је разлог великих незадовољстава билесних људи. Незадовољство се увећава због дуготрајних чекања, и честих ситуација у којима се не могу спровести потребнии дијагностички поступци у једном или дава дана - осим у приватним ординацијама. Ипак, последцњих година начињенм је напредак у здравству, упркос економској ситуацији која у Србији још није онаква какву бисмо је желели.

Друга ствар је дефицит лекара неких специјалности, на пример педијатара, Из Србије се годишње исељава 300 - 350 лекара који одлазе да би радили у иностранству. Кад се погледају подаци уназад, онда се види да је у последњих двадесетак година, тј. од почетка 21. миленијума из Србије отишло око 10 000 лекара, што се итекако осећа.

Клучни разлог напуштања Србије је потрага за бољим животом или још једноставније речено - за бољим зарадама. Исто важи не само за лекаре и остало медицинско особље, већ и за друге професије. То су нормалне појаве каквих је увек било и кавих ће увек и бити.То што су плате мале нико не спори. Што се тиче здравства, дражава покушава на различите начине да лекарима омогући нешто боља примања, Тако је Законом о здравственој заштити омогућен допунски рад у матичним установама после краја радног времена, као у приватним одинацијама. У том Закону има много нејасноћа, а поред свега нису усвојени прописи везани за Закон, тако да ће се на његову реализацију чекати још коју годину. По новом Закону о здравственоој заштгити, у ставу 233 омогућена је награда лекару, једнака вредности од 462 евра (!) са образложењем у коме се истиче народни обичај давања поклона лекарима у различитим видовима. По свему судећи, у примени овог закона испливаће проблеми о којима ће се тек говорити.

Један од необичних феномена који се виђа само тамо где има довољно хлеба и где нико не гладује, као што је то у Србији, јесте број незапослених лекара који ће у Србији ускоро достићи број од 4 000. Један од разлога томе јесу одредбе о забрани запошљавања, а други је традиција. У Србији је увек било на хиљаде незапослених доктор који из различитих разлога тешко налазе радно место на коме би били срећни и задовољни. О сличним проблемима и о начину како их решити, говориће наша драга и уважена гошћа.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.