четвртак, 28. мар 2019, 09:00
Хипократија
Тема данашње емисије је спавање, разлог потребе за спавањем, користи од спавања и штете од неспавања.
Гост емисије је доктор Драган Хрнчић, доцент на Институту за физиологију „др Рихард Бурјан" на Медицинском факултету у Београду.
Свако од нас одласком на спавање зна да ће се одморити и вероватно сањати некад лепе, а накад непријатне снове. Али питање које мучи људе од памтивека односи се на разлоге тешког одолевања потреби спавања. Иако је прошло скоро два и по миленијума од када се Аристотел запитао да ли је сан део нашег духовног или телесног бића, још увек не разумемо чему спавање и снови тачно служe и због чега од 15 до 40 одсто популације има проблеме са спавањем или боље рећи са несаницом тј. инсомнијом (Сомнус - римски бог спавања; ин - контрадикција). Неко ко има дуготрајни проблем са несаницом у значајној је већој опасности од хипертензије, дијабетеса, гојазности срчаног напада и можданог удара.
Мозак је целе ноћи активан и ради као нека машина, и то у 90 - минутним циклусима. Током једног циклуса смењују се периоди у којима се сања, а очне јабучице се брзо и ритмички крећу напред - назад, с периодима у којима су телесни мишићи релаксирани, дисање мирно а снови ретки; уколико их има, кратки су и обично се не памте. Овај део циклуса траје двадесетак минута јавља се 4-5 пута чинећи 20% укупног спавања. Док се сања, сви мишићи су паралисани као у анестезији и зато у сну нема певања, а онај кога у сновима јури, рецимо, лав, није у стању да устане из кревета и искочи кроз прозор своје собе, већ се буди обливен хладним знојем.
Многи истраживачи феномена спавања мисле да се поред одмора тела и духа у последњем од 4 стадијума спавања лучи хормон раста који обнавља истрошена ткива у протеклом дану, а подаци из радне меморије консолидују се и пребацују у трајну меморију. Кад не спавамо колико нам је потребно, улазимо у дужнички однос према свом мозгу који је програмиран да се на сваких 24 сата искључи и да тoком 6-8 сати спавања препусти све послове подсвести.
Сат мање спавања дневно, од понедељка до петка, чини дуг од 5 сати. Зато је петак опасан дан, нарочито на аутопутевима. Уколико дуг порасте на 20 сати, реакције се успоравају, а мисли постају конфузне. Све то стоструко је израженије кад сте у дуготрајној инсомнији.
О спавању, о користи од спавања и штетама по здравље због неспавања, говориће нам наш драги и уважени гост Драган Хрнчић.
Емисију припремају проф. др Момчило Б. Ђорђевић и проф. др Александар Петровић.
Коментари