Хипократија

Тема данашње емисије је спавање, разлог потребе за спавањем, користи од спавања и штете од неспавања.

Гост емисије је доктор Драган Хрнчић, доцент на Институту за физиологију „др Рихард Бурјан" на Медицинском факултету у Београду.

Свако од нас одласком на спавање зна да ће се одморити и вероватно сањати некад лепе, а накад непријатне снове. Али питање које мучи људе од памтивека односи се на разлоге тешког одолевања потреби спавања. Иако је прошло скоро два и по миленијума од када се Аристотел запитао да ли је сан део нашег духовног или телесног бића, још увек не разумемо чему спавање и снови тачно служe и због чега од 15 до 40 одсто популације има проблеме са спавањем или боље рећи са несаницом тј. инсомнијом (Сомнус - римски бог спавања; ин - контрадикција). Неко ко има дуготрајни проблем са несаницом у значајној је већој опасности од хипертензије, дијабетеса, гојазности срчаног напада и можданог удара.
Мозак је целе ноћи активан и ради као нека машина, и то у 90 - минутним циклусима. Током једног циклуса смењују се периоди у којима се сања, а очне јабучице се брзо и ритмички крећу напред - назад, с периодима у којима су телесни мишићи релаксирани, дисање мирно а снови ретки; уколико их има, кратки су и обично се не памте. Овај део циклуса траје двадесетак минута јавља се 4-5 пута чинећи 20% укупног спавања. Док се сања, сви мишићи су паралисани као у анестезији и зато у сну нема певања, а онај кога у сновима јури, рецимо, лав, није у стању да устане из кревета и искочи кроз прозор своје собе, већ се буди обливен хладним знојем.

Многи истраживачи феномена спавања мисле да се поред одмора тела и духа у последњем од 4 стадијума спавања лучи хормон раста који обнавља истрошена ткива у протеклом дану, а подаци из радне меморије консолидују се и пребацују у трајну меморију. Кад не спавамо колико нам је потребно, улазимо у дужнички однос према свом мозгу који је програмиран да се на сваких 24 сата искључи и да тoком 6-8 сати спавања препусти све послове подсвести.
Сат мање спавања дневно, од понедељка до петка, чини дуг од 5 сати. Зато је петак опасан дан, нарочито на аутопутевима. Уколико дуг порасте на 20 сати, реакције се успоравају, а мисли постају конфузне. Све то стоструко је израженије кад сте у дуготрајној инсомнији.
О спавању, о користи од спавања и штетама по здравље због неспавања, говориће нам наш драги и уважени гост Драган Хрнчић.

Емисију припремају проф. др Момчило Б. Ђорђевић и проф. др Александар Петровић. 

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње