Хипократија

Гост емисије је Александра Стевановић, мастер, истраживач на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу и докторанд на Филолошком факултету у Београду.

Махатма Ганди, велика душа и утемељивач модерне Индије, рођен је 2. октобра 1869. године. Манифестацијом Incredible India - Land of Gandhi ове године обележава се 150 година од рођења човека који је променио савремени свет. Ослоњен на идеје ненасиља и снагу истине, он је успео да Индију ослободи од вишевековног британског ропства и да у колонијалном мраку упали нову светлост и наду слободе.

Ганди је приметио да инвазија британских индустријских производа на Индију доводи до пасивности становништва и губитка традиционалних делатности. Тако су се губиле и вредности које су биле упоришта личне и заједничке добробити. Ганди тражи повратак мануелног рада као противтежу индустрији и готовим производима. То се заиста показало као добро терапеутско средство јер је повезало дух и тело и снажно покренуло ослободилачке енергије.

Као што је успео да се избори с империјом, Ганди је успео да победи и у борби са самим собом. Од малих ногу побољевао је од различитих болести с којима се храбро носио. Такође, борио се с болестима које су нападале и његову породицу. Занимљиво је да је као важно средство излечења истицао воду. Хидропатија је била његова омиљена медицинска терапија. И у томе је он потпуно модеран јер и савремена медицина све више схвата исцељујућа својства воде. Захваљујући здравом начину живота и бризи за сопствено здравље из свих штрајкова глађу излазио је још спремнији за умни, физички и политички рад. Поникао на Истоку, образован на Западу, Ганди је најбољи пример како спој два света ствара личност спремну и способну да влада собом, као и да од овог света начини боље и здравије место за живот.

О Гандијевом живoту и његовој борби, личној етици, медицини и значају његовог дела за будућност говориће Александра Стевановић, мастер, истраживач на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу и докторанд на Филолошком факултету у Београду.

Емисију припремају проф. др Момчило Б. Ђорђевић и проф. др Александар Петровић.