Хипократија

Гошће емисије биће госпође: др сци. мед. Ана Јовићевић, епидемиолог на Институту за радиологију и онкологију Србије и члан Комисије за контролу дувана Министарства здравља, и др сци. мед. Ика Пешић, шеф кабинета за превенцију и одвикавање од пушења на Клиници за пулмологију КЦС; члан Комисије за контролу дувана Министараства здравља.

За биљку и лист дувана зна се скоро 8 000 година, а њихово култивисање и ширење кроз Европу почело је у 17. веку. Од почетка 18. века постепено се развија индустрија дувана. Сумња да би дуван током и после сагоревања могао у устима и плућима људи остављати неке материје сличне чађи, појавиле су се кад је неки анонимни енглески аутор написао оглед под називом „Посао оџачара" у коме је тврдио да болести од којих најчешће пате оџачари настају зато што удишу честице чађи. Знатно касније, од 1920. године, почели су се појављивати медицински текстови у којима се доказивала јасна веза измеђи пушења и карцинома плућа. Многи уредници новина одбијали су такве чланке, јер су у то време оглашавање и популаризација пушења цигара и цигарета били на врхунцу, а осим тога сматрало се да је пушење знак отмености. Низ значајних и обимних медицинских извештаја од 1950. до 1960. и надаље, потврдили су да пушење дувана изазива низ озбиљних болести, а међу њима и карцином плућа.

Прве законске мере против дуванске индустрије изречене су и објављене у САД пред крај 20. века. У 21. веку, у многим земљама развијеног света донети су закони о забрани пушења на јавним местима, док у неразвијеним земљама такви закони не постоје.

У Народној скупштини Републике Србије проглашен је 2010. године Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму. Републичка стручна комисија за контролу дувана зна да Закон није свеобухватан јер, на пример, не забрањује пушење у свим просторијама угоститељских објеката.
У Србији пуши око 33 одсто одраслог мушког становништва и 20 одсто женског и они свакога дана попуше по 73 000 000 цигарета. Али новац који држава убира од акциза на цигарете знатно је мањи од трошкова лечења болести насталих због пушења или изложености дуванском диму.
С појавом „сигурних цигарета", рекламираних у последње време, настао је нови проблем, јер и индустрија дувана тражи клиничке огледе који би показала да сигурне цигарете не изазивају рак, иако зна да је тако нешто ступидно и аморално. Дуванска индустрија у ствари убеђује своје потрошаче да је скок с десетог спрата безбеднији од скока с деведесетог. Тешко је не довести у питање и морал законодаваца који свесно жртвују животе значајне групе својих неувиђавних суграђана с цигаретама у устима, да би од опорезивања дуванске индустрије и њених производа обезбедила новац за свој буџет. Добар део тог буџета одлази на лечење и спасавање пушачких живота. Сличност државе и пушача јесте у обостраном мањку морала, будући да беспоговорно финансијски и здравствено кажњавају непушаче. Сличност државе и непушача јесте у неповратном губитку средстава намењених неодговорној пушачкој групи, чије скупо лечење (карцинома плућа, да не идемо даље) има смисла али мало успеха, јер смо први у Европи по броју умрлих).
Претерани компромиси закона само су слика и прилика средине у којој живимо. Све осим потпуне забране пушења, у свим јавним просторима, просторијама и на улицама, само је играрија која одржава у животу легитимитет цигарета, али и јединствени апсурд: цигарете су једини токсични, карциногени производ у свету који има државну дозволу за производњу, слободни промет и уношење у људски организам, где ће изазивати рак.

О последицама пушења и шта урадити да би штете по пушаче и по националну екомномију биле што мање, говориће гошће Хипократије.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.