Спорови у култури

Горица Мојовић и Ненад Тодоровић

Случај "Алексинац", или забрана представе због једног глумца, последњи је у непрегледном низу покушаја надзирања слободе изражавања - што је дефиниција цензуре - појаве познате и присутне одувек и свуда. Прва званична цензура у Србији датира из 1832. године. Објавленије књаза Милоша сврстало је забране у осам тачака. Прве две су се односиле на увреде бога и хришћанства, последње две на повреду ортографије, односно граматике (!), између тога су били заштићени јавни морал и државни чиновници.

Како се повреда ових забрана и кажњавала, тешко је рећи јер "правитељство" у то време још није успостављено, па су последице по свој прилици произилазиле из сиве зоне личних интерпретација. Што је аутоматски и другој страни пружало широко поље деловања у заобилажењу цензуре.

Забране као највиши ниво спорова у култури, тема су данашње емисије, о чему говоре Горица Мојовић, професорка књижевности и политичарка, једно време директорка Културног центра Београда, и Ненад Тодоровић, редитељ и бивши управник позоришта у Лесковцу и у Грачаници; говоре као актери, али и "вршиоци власти" у култури.

Емисију уредила и води Александра Гловацки.