четвртак, 25. окт 2018, 09:00
Хипократијa
Неурохирургија у Србији: од отварања лобање длетом и чекићем, до гама ножа и компјутерске навигације кроз мозак
Данашњи гости Хипократије су професори неурохирургије на Медицинском факултету у Београду, др Милош Јоковић, директор Неурохируршке клинике КЦС и др Живорад Ђорђевић, легендарни и дугогодишњи директор Ургентног центра у КЦС.
Неурохирургија је медицинска специјалност и грана хирургије која се бави хируршким лечењем мозга и кичме. У последњих неколико деценија, све више неурохируршких болести лечи се минимално инвазивним методама, захваљујући развоју технике и помоћних уређаја, пре свега микроскопа и система за навигацију у скученим просторима лобање и кичменог стуба у којима су смештени мозак и кичмена мождина.
Историја неурохирургије, као и историје медицине, датира из древних
времена. Прве неурохируршке интервенције, трепанације (прављење отвора
на лобањи уз помоћ длета и чекића, а касније и сврдла) биле су и прве
интервенције у овој области медицине, а вршене су чак и пре античких
времена. Иако је смртност тако „оперисаних“ особа била велика, постоје
сведочења да је било и преживелих. У појединим случајевима, на лобањама
су чињени трепанацијски отвори из ритуалних разлога. Трепанациони отвори
на лобањама откривени су и на тлу Балкана, у Мокрину, још из периода
гвозденог доба (300 скелета, на 8 лобања извршена трепанација) и у
Кривој Реци (3 трепанацијска пробоја лобања). Неке, додуше, непотпуне
доказе о трепанацијама лобања међу Црногорцима и Србима оставило је више
историчара медицине.
Највећи европски ауторитети пре модерног времена, сличне операције, тј. трепанације, практиковали су само у крајњој нужди.
У двадесетом веку и веку у коме живимо, медицина је захваљујући
школованим лекарима и општем, а нарочито технолошком напретку,
неупоредиво боља него икад у претходним временима. Та промена се
осетила и данас се осећа и на Балкану.
Са првим али спорадичним операцијама из неурохируршког домена у Србији
почето је у Хируршком одељењу Опште државне болнице у Београду (од 1923.
године) а озбиљна неурохирургија, често на дневном нивоу датира
оснивањем првог неурохируршког одељења у Србији, у оквиру Хируршке
клинике у Београду (1938).
Специјализација из неурохирургије већ годинама у Србији и већини других
земаља траје 6 година. Она представља образовни процес у току ког
специјализант добија теоријско и практично знање из подручја
неурологије, хирургије и нарочито неурохирургије, али и из подручја
превенције, дијагнозе, процене, терапије и интензивне терапије тешких
болесника. Неурохирургија, пре свега, лечи пацијенате са повредама и
доброћудним и злоћудним болестима, тј. туморима централног и периферног
(аутономног) нервног система, укључујући и коштане и друге потпорне
структуре нервног система, као и крвне судове намењене мозгу и кичми.
Неурохируршка клиника Клиничког центра Србије у Београду за шест дана
слави значајан јубилеј – 80 година свог постојања, од тога 43 година у
садашњој згради, као и 95 година од прве неурохируршке операције у
Београду. О неурохирургији у Србији, њеном институционалном развију и о
Неурохируршкој клиници КЦС у Београду, као болници и школи, говориће нам
опширније наши данашњи, врло уважени гости.
Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.
Коментари