четвртак, 18. окт 2018, 09:00
Хипократијa
Закон о трансплантацији људских органа у Србији је пред нама. Какав је правни аспект донирања људских органа?
Гости данашње Хипократије су докторка Јелена Симић, професорка медицинског права на Правном факултету Унивезитета Унион у Београду и Никола Стевановић, дипл. правник и трансплантирани пацијент.
Од 14. јула 2018. имамо Закон о трансплантацији људских органа и Закон о људским ћелијама и ткивима, које је Скупштина Србије усвојила 24. јула 2018. Законом о пресађивању људских органа системски ће се решити област донирање органа, а кључна новина је што се поједностављује поступак пристанка донације, јер се свака пунолетна особа дефинише као потенцијални донор.
Основни разлог за доношење Закона је повећање донације органа, повећање броја успешно обављених пресађивања органа, уз смањење листе чекања (у Србији је 4 донора на милион становника, а у Хрватској 40). Закон предвиђа прецизно дефинисање услова које здравствене институције морају испуњавати да би се бавиле пословима пресађивања органа, као и болнице које би даривале органе. Осим тога, предвиђено је доношење јединственог Нациналног програма за пресађивања органа на територији Србије, са јасним процедурама и поступцима, уз јединствен информациони систем. Надзор над спровођењем Закона о пресађивању, биће у надлежности Управе за биомедицину.
Закон о пресађивању људских органа, између осталог, уводи и такозвано „претпостављено донорство“ које је условљено пристанком породице. Шта то значи за потенцијалне кандидате за пресађивање, а шта за доноре, и какав је правни аспект донирања људских органа – питања су на која ћемо добити одговоре од наших данашњих гостију.
Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.
Коментари