Хипократија

Гост емисије је доктор Ђорђије Шарановић, вишегодишњи професор радиологије на Мeдицинском факултету у Београду, сада шеф радиолошке дијагностике у Болници Medigroup у Београду.

Хируршки микроскоп, као савршена алатка, изоштрио је детаље у хируршком пољу и повезан са видео и информатичком технологијом oтворио је врата напретку медицине чија брзина је била и за највеће оптимисте неочекивана. Убрзо се појавила компјутеризована томографија (ЦТ), која је омогућила електронско приказивање мозга и кичме са до тада незамисливом прецизношћу и јасноћом. Дефинитивно увођење ЦТ методологије у клиничку употребу 1973, означило је нову еру у дијагностичкој радиологији. Испоставило се да је до тог тренутка читаво богатство потенцијалних радиолошких информација било у потпуном мраку. Готфрид Х. Хоунсфилд из компаније ЕМИ и Ален Кормак са Универзитета Тафт, добили су 1979. године Нобелову награду за увођење ЦТ у праксу. У јулу 1977. догодило се нешто што је по својим могућностима надмашило ЦТ. У САД је медицински истрживач Рејмонд Домедијан почео са експерименталним коришћењем магнетног поља велике снаге у дијагностичке сврхе. У суштини, експерименти су били нека врста надградње једног раног Теслиног проналаска из 1882. за време његовог рада у Будимпешти. Било је то ротирајуће магнетно поље. Први снимци тела и ткива човека помоћу новог чуда технологије званог магнетска резонанца (МР) изазвали су одушевљење у медицинским круговима тако да је већ 1980. МР ушла у комерцијалну употребу. 

За разлику од компјутеризованог томографа (ЦТ), обично званог „скенер”, који функционише на принципу јонизујућег зрачења, као и рендген, МР ствара јако магнетно поље у коме се устројавају водоникови атоми из ткива, а потом се на њих делује радио-таласима. Они присиљавају атоме водоника на емитовање слабих сигнала који се онда појачавају и региструју компјутером, тако да се на крају реконструише слика прегледаног дела живог организма. На пример, карцином у себи има више воде и више атома водоника него нормално ткиво и зато се МР прегледом јасно препознаје.
Инсталација за МР не користи јонизујуће зрачење те стога нема штетне ефекте на биолошка ткива. Американац Рејмонд Домедијан, физичар који је 1977. са својим сарадницима направио прву слику грудног коша помоћу МР, није добио Нобелову награду јер је као креациониста био у рату са научним естаблишментом и зато је сурово кажњен. Нобелову награду за физиологију и медицину, због заслуга око практичне применљивости МР, добили су 2003. Американац Пол Лотербар и Британац Питер Менсфилд.
Дијагностички мрак с којим су се лекари борили од прапочетака медицине па све доскоро, дефинитивно је нестао. На хоризонту је нове медицина која је нераскидиво везана за информатичку технологију. Медицина је добила на располагање машине и методологије које су за само тридесет година унапредиле дијагностику више него сви остали поступци у протекла два миленијума. О најновијем апарату за МР који је у дијагностичкој употреби у медицини развијених земаља, а срећом и у Србији, као и о савременим дијагностичким трендовима, говориће нам наш уважени гост, професор Ђорђије Шарановић.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.