Храм

Свети Јован Шангајски, јеромонах Јован Максимовић (световно име Михаил Борисович Максимовић) родио се 4. јуна 1896. у Русији, у Харковској губирнији, у месташцу Адамовски. Породица његовог оца избегла је у Русију са Косова и Метохије у 17. или 18. веку, а презиме у новој домовини никада нису мењали. После Октобарске револуције, Михаил, будући монах Јован, са мајком и сестром уточиште налази у Србији, где са два завршена факултета, прво, да би издржавао породицу, продаје новине. У Београду дипломира на Теолошком факултету, а у Миљковом манастиру код Свилајнца замонашује се 1925. Од 1929. године суплент је Богословије у Охридској епархији у Битољу. Поставши епископ Руске православне заграничне цркве, послат је у Кину, у Шангај, где је основао Сиротиште Светог Тихона Задонског. Револуција у Кини враћа га на европски континент, у Париз, где је постављен за владику западноевропског. Из Европе пребачен је са службом у Сан Франциско (1960) да би завршио градњу велике Саборне цркве Пресвете Богородице у Сан Франциску. У Господу се упокојио у Николајевској цркви у Сијетлу (2. јула 1966). За светитеља је проглашен (канонизован) 2. јула 1994. од стране Руске православне заграничне цркве у Сан Франциску.

У данашњем Храму, о Светом Јовану Шангајском говори протојереј-ставрофор Радосав Митић, бивши старешина Цркве Покрова пресвете Богородице у Београду, свештеник Цркве Ружице на Калемегдану, а као младић ученик Богословиje у Битољу, где су му учитељи били сада три канонизована светитеља - владика Николај Велимировић, Ава Јустин Поповић и, тада jеромонах, Јован Максимовић, руски емигрант, будући свети Јован Шангајски. Снимак је из тонског архива емисије Храм, забележен 1998. године.

Аутор и водитељ: Душанка Зековић