Хипократијa

Гошћа у данашњој Хипократији је докторка Милица Простран, вишегодишња професорка фармакологије на Медицинском факултету у Београду. 

Данас је цео свет суочен с једним од највећих медицинских проблема у последњих педесет година: како се изборити с микробима отпорним на већину, или боље рећи на скоро све антибиотике који се деценијама користе кад год треба, али, како данас знамо, и кад не треба. У медицини се све окренуло наглавачке 1928. године, после случајног открића пеницилина, које се приписује шкотском биологу и ботаничару Александру Флемингу. Због до тада невиђене ефикасности тог новог лека, проглашен је тријумф медицине, а од 1960. године па надаље, владало је уверење о скором искорењивању свих зараза. Каква заблуда! Од времена пред Други светски рат синтеза нових антибиотика ишла је по стопи један на годину. Између 1940. и 1962. синтетизовано је 15 различитих класа атибиотика, а од 1962. па до данас, појавило се четири новe класe. Нормално обнављање антибиотика трајало је неких 30 година, а онда је после постепеног успоравања, њихова иновација замрла. Још горе од тога, од 1990. па наовамо, број фармацеутских гиганата, који су се раније бавили њиховим развојем, спао је са 18 на 4. У међувремену, учесталост инфекција је сразмерно порасла јер су се појавиле „суперклице" које је немогуће искоренити. Зато се и у најбољим болницама инфицира око 10% болесника.

О разлозима отпорности бактерија на антибиотике, говориће више госпођа Милица Простран.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.