Хипократија

Гости данашње Хипократије су г. Горан Пејановић и г. Драган Михић, метеоролози у Националном центру за климатске промене Републичког хидрометеоролошког завода.

Промене времена су честе и разноврсне, али разлози тих промена права су мистерија за све нас, иако знамо да се временом бави велика наука, метеорологија и да нас сваког јутра и сваке вечери метеоролози обавештавају шта нас чека у наредним сатима и данима

Никаква новост није да време утичу на здравље људи, нарочито оних у поодмаклим годинама. Непобитно је доказано да драстичне промене температуре, влажности и атмосферског притиска, доводе до повећања броја сперматозоида у спермијуму, на број оболелих од пнеумоније, бронхитиса и грипа, али и на концентрацију полена и гасова у ваздуху. Кад се погледа статистика о броју умрлих за време топлотних и ледених таласа, види се да је он далеко већи него под нормалмним околностима за летња и зимска годишња доба.

Врела лета и екстремно високе температуре имају значајно већи утицај на здравље него изразито хладне зиме и екстремно ниске темпертатуре. Фактори који су у директној вези са опасностима због велике врућине, углавном су алкохолизам, становање на вишим спратовима и коришћење средстава за смирење попут бензедина, дијазепама и сличних препарата.

С друге стране, фактори који смањују опасност од високих тепература су климатизери, уношење доста течности и становање у зградама које су добрим делом заштићене сенкама дрвећа. Влажност ваздуха је битна јер доприноси или смета добром хлађењу тела. Необично дуготрајне кише и снежне падавине повећавају број смртних случајева у поређењу са просечним .Већ неко време постоји обимна литературе посвећена утицају вртеменских варијација на здравље људи. Највећи број истражуивања на ту тему спровели су људи из медицинске професије, а нешто мањи. али врло значајан број дело је климатолога. Сви се слажу да време има утицај на здравље људу. С тим у вези, до средине 2014. године, шеснаест земаља чланица ЕУ донело је националне стратегије за адаптацију на климатске промене. Зато што је концентрација гасова са ефектом стаклене баште у значајном порасту на глобалном нивоу, Србија већ осећа последице, наточито по здравље људи, и залаже се за њихову редукцију. Србија је прва землја у региону која је осмислила и саопштила национални климатски допринос (INDC - intended nationally determined contribution) тј. стратегију и планове за адаптацију на климатске промене.

О времену, његовим променама и утицају на здравље људи говориће метеоролози Горан Пејановић и Драган Михић.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.