Хипократија

Гошћа емисије је госпођа Ранка Радовић, примаријус неуропсихијатрије у Неуропсихијатријској клиници КЦС у Београду и музикотерапеут.

Коришћење музике у лечењу неких болести датира још у преисторијском времену а предоминантно је билo усмерено ка емоционалном здрављу. Светска федерација музике и музичара дефинише музикотерапију као коришћење музичких елемената од стране квалификованих терапеута, који у раду са клијентима побољшавају њихову комуникацију, односе, учење и мобилизацију, како би се достигле физичке, емоционалне, мисаоне и друштвене потребе, и тако олакшала интраперсонална и интерперсонална интеграција, што све заједно омогућава бољи квалитет живота, рехабилитацију и лечење. На музику се гледа као на комплексан низ различитих процеса и карактеристика, као што су висина тонова, њихов интервал, темпо, ритам и мелодијска и ритмичка контура. Узнапредовале истраживачке технике, као што је функциконална магнетска резонанца (ФМР), ЕЕГ, транскранијална магнетска стимулација (ТМС) и магнетска енцефалографија (МЕГ) допринеле су експоненцијалном развоју музикотерапије.
Музика се сматра биолошким, а не само социјалнокултурним феноменом. То је омогућило њен прелаз из оквира друштвене науке у терапију засновану на неуронауци. И заиста, музицирање покреће мноштво мисаоних процеса, укључујући информације, њихову обраду, пажњу, меморију и егзекутивне фукције. Музика мења психофизиолошке параметре као што су перцепција, релаксација, крвни притисак, ритам дисања и брзина срчаног рада.
Слушање музике има одличне ефекте на лоше расположење и поправља га, али и на мисаоне функције у клиничким стањима као што су депресија, мождани удар и деменција.

О могућностима музикотерапије, говориће госпођа Ранка Радовић.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.