четвртак, 03. мај 2018, 09:00
Хипократија
Мамографија некад, сад и у будућности
Тема данашње Хипократије биће мамографија некад, сад и у будућности. Гошћа у емисији биће госпођа докторка Зорица Милошевић, специјалисткиња радиологије, директорка дијагностике на Институту за радиологију и онкологију Србије и професорка на Медицинском факултету у Београду.
Мамографија је начин добијања слике ткива дојке уз помоћ малих доза рендгенских, тј. x-зракова, што омогућава откривање рака (канцера) дојке у раном стадијуму развоја. Пре открића x-зракова, највећи број канцера дојке, ако не и сви, откриван је тек кад достигне довољну величину да би се могао напипати, било случајно, било прегледом код лекара. Осамнаест година после 1895. године у којој је доктор Рендген открио x-зраке (они и данас носе његово име), један немачки хирург започео је систематско проучавање 3000 дојки које су он и колеге својим пацијенткињама одстранили због рака. Одмах се запитао да ли би коришћење нове технике снимања могло утврдити какво је ткиво у дојци жене код које се сумња на рак. Кад је 1913. године почео да снима дојке Ренгеновом машином, видео је да му снимци показују облик и ширење канцерозног ткива у њеној унутрашњости. Мамограф, као рендгенски инструмент намењен искључиво дојци, уведен је у праксу тек 1949. године, а већ 1969. у развијеном свету примењују се усавршени мамографи и формирају се мамографске јединице.
Како је технологија напредовала, дигитални метод снимања дојке постао је доминантан и 2000. године одобрен од стране Америчке управе за храну и лекове, што је за цео свет био знак да је тај метод ефикасан и безбедан. Неких 11 година касније, одобрена је и тродимензионална (3Д) технологија, која се у поређењу са дигиталном технологијом брзо показала супериорном. У свету радиолога ова технологија је позната као дигитална 3Д томосинтеза дојке, која радиологу омогућава преглед дојке слој по слој, тако да постају видљиви фини детаљи њеног ткива. Томосинтеза дојке, уз традиционалну дигиталну мамографију, открива инвазивне канцере дојке много чешће него традиционална мамографија.
Шта је на хоризонту што ће побољшати сада најмодернију мамографију? То је молекуларно приказивање канцера заснованих на снимању густог ткива дојке, а онда и специфични „гама имижинг" намењен женама са високим фактором ризика, а негативним мамограмом. Једног дана, канцер дојке биће побеђен, јер нам је већ данас на располагању читав арсенал оружја за идентификацију и уништавање непријатеља који живи у ткиву дојке, а о коме ће нам говорити др Зорица Милошевић, професорка радиологије на Медицинском факултету у Београду.
Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.
Коментари