Хипократијa

Тема данашње eмисије гласи: како вештина проналажења и идентификације мушког, тј. „ипсилон" хромозома на криминалној сцени трасира полицији пут до, без трага несталог, починиоца злочина.

Гошћа данашње Хипократије биће госпођа докторка Драгана Згоњанин Босић, која је јануара 2018. на међународном конгресу Друштва за форензичку генетику у Сеулу (Јужна Кореја), заједно са још осморо својих колега и колегиница из научно развијених земаља, сврстана у групу најистакнутијих форензичких генетичара и токсиколага у свету, у току 2017. године. Докторка Драгана Згоњанин Босић стални је судски вештак форензичке генетике и судскомедицинске токсикологије и научни сарадник на Медицинском факултету у Новом Саду. Њена лабораторија је у Центру за судску медицину, токсикологију и генетику Клиничког центра Војводине.

Израз „форензичка медицина" у нашем језику је релативно нов и, заменивши домаћи појам „судска медицина", брзо се одомаћио, уосталом као и широм Европе, под утицајем америчке филмске и телевизијске индустрије.
Судска или форензичка генетика бави се анализом крви, телесним течностима и узорцима различитих ткива из којих се посебном методологијом издваја ДНК да би служила као доказ нечијег идентитета. То је могуће зато што, осим једнојајчаних близанаца, не постоје две особе које имају исту ДНК.
Форензички генетичар своје знање и вештину упражњава радећи са ткивима и крвљу живих особа, као у случајевима доказиваља очинства и слично, или пак „пост мортем" кад се најчешће користи билошки материјал скупљен на криминалној сцени и касније анализира у посебно опремљеним лабораторијама.

Како је мушки хромозом, иначе означен ка „ипсилон", постао моћни кључ за идентификацију убице (жене немају „ипсилон" хромозом, већ два „икс" хромозома), за Хипократију ће говорити наша уважена гошћа из Новог Сада, докторка Драгана Згоњанин Босић.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.