Хипократијa

Гости Хипократије су др ветеринарске медицине Срећко Радојичић, хирург специјалиста у Клиници за општу хирургију „Др Вет" у Београду и др ветеринарске медицине Перица Марковић, директор ветеринарског сектора компаније „Суперлаб", такође у Београду. 

Кућни пас (canis familiaris) члан је рода канис и највише је заступљена домаћа животиња која се храни претежно месом у разним облицима. Данашњи пас није блиски род првих вукова који су били припитомљавани за живот са људима, што говори да је директан предак пса заувек нестао. Пас је као прва припитомљена животиња миленијумима селективно укрштан како би се добиле расе посебног понашања, као и чулних и физичких одлика корисних за човека. Миленијумски живот паса уз људе омогућио је јединстено разумевање њиховог понашања. Осим тога, пси за разлику од вукова и осталих сличних врста у животињском свету, једини могу целог живота јести храну на бази угљених хидрата.
Карактеристике које идентификујемо као искључиво људске, међу неким људима не препознајемо, док их у рудиментарном па и развијеном облику видимо у популацији паса, нарочито оних који живе уз људе. Сама чињеница да пси имају емоције и да пате, да се разболевају и да им је потребна помоћ да би оздравили, говори о њиховој сличности са људима.
Кад погледамао шта се учи на факултетима за ветеринарску медицину и које клинике постоје на тим факултетима, видимо да се та слика поклапа са сликом на медицинским факултетима, тј. оних намењених људима.
Кад говоримо о стварима социјалне моралности, сви смо привидно сагласни да је морално лоше кад проузрокујемо бол, патњу и смрт живим бићима која нису људи. То искључује све могуће патње, рачунајући и оне које настају због наших потреба у исхрани, задовољствима, уживањима и тако даље.
Због свега тога, добро је осећање кад се уђе у неку ветеринарску хируршку болницу, а има их у Београду, и кад се виде модерни апарати за дијагностику, одличан хируршки инструментаријум, апарати за анестезију, а осим тога и висококвалификовани персонал, који се према пацијетима и њиховим власницима опходи, у најмању руку, на исти начин као у било којој здравстеној установи намењеној људима.

Како се одвија посао у Ветеринарској болници за општу хирургију „Др ВЕТ" у Београду, која ради и за Фондацију „Брижит Бардо", и како се болница тог типа снабдева опремом која је увек скупа, говориће наши данашњи гости.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.