Две опере за једно вече - „Кавалерија рустикана” и „Пајаци”

Роберто Алања тумачи главне улоге у обе опере - неверног Туридуа у Кавалерији и Канија, вође трупе путујућих глумаца у Пајацима. Француски тенор је претходно певао ове роле на сцени Мета 2009, али само једне вечери, и један је од десет певача који су остварили исти подухват у овој оперској кући од 1901. Поред њега, у Кавалерији наступају Јекатерина Семенчук као Туридуова остављена љубавница Сантуца, и Георг Гагнидзе као кочијаш Алфио. У Пајацима Роберту Алањи се придружује Александра Куржак у улози његове жене Неде, а ту је поново и Георг Гагнидзе као глумац Тонио. Обе опере диригује Никола Луизоти, а редитељ је Дејвид Мек Викар.

Роберто Алања је интернационална певачка звезда, дебитовао је на сцени Мета још 1996. у Пучинијевим Боемима, да би потом тумачио и друге улоге у операма овог аутора - Де Гријеа у Манон Леско и Каварадосија у Тоски. Певао је насловну улогу у Алфановој опери Сирано де Бержерак, као и Радамеса у Вердијевој Аиди. Ове сезоне Алања ће у Бечкој државној опери наступити у насловној улози Вердијевог Отела, као Калаф у Пучинијевој Турандот, те Самсон у Сен-Сансовом остварењу Самсон и Далила. У Париској националној опери певаће Манрика у Вердијевом Трубадуру, а Вагнеровог Лоенгрина на Бајројтском фестивалу.

Руски мецосопран Јекатерина Семенчук први пут у Мету пева улогу Сантуце. Слушали смо је и у преносу отварања сезоне, кад је изведен Вердијев Реквијем. Од свог дебија у Мету 2002. као Соња у опери Рат и мир Прокофјева, певала је неколико улога у руским операма - Паулина у Пиковој дами и Олга у Евгенију Оњегину Чајковског, те Марина Мнишек у Борису Годунову Мусоргског. Јекатерина Семенчук је прошле године наступила као Амнерис у Вердијевој Аиди на Салцбуршком фестивалу и у Вашингтонској опери, а ту улогу ће у овој сезони поновити у Краљевском позоришту у Мадриду и Новом националном театру у Токију.

Пољски сопран Александра Куржак такође по први пут на сцени Мета пева улогу Неде, претходно ју је изводила у Циришкој опери. У Метрополитену је дебитовала 2004. као Олимпија у Офенбаховим Хофмановим причама, а затим је била Блондхен у Моцартовој Отмици из сараја, Ђилда у Вердијевом Риголету, Марица у Хумпердинковој опери Ивица и Марица, те Адина у Доницетијевом Љубавном напитку. Њени наредни ангажмани су Лиу у Пучинијевој Турандот у Бечкој државној опери и Дездемона у Вердијевом Отелу у Бечу и Хамбургу.

Грузијски баритон Георг Гагнидзе је и раније певао улоге Алфија и Тонија на сцени Мета, као и у Хамбуршкој државној опери. После дебија у Мету 2009. у насловној улози Вердијевог Риголета, наступао је као Амонасро у Аиди, Скарпија у Тоски, Вердијев Магбет и Шакловити у Хованшчини Мусоргског. У наредним месецима Гагнидзе ће тумачити Амонасра у Скали и Краљевском позоришту у Мадриду, а поновиће улоге Алфија и Тонија на сцени Римске опере.

Откако су се 1893. појавиле на сцени Мета током исте вечери, опере Кавалерија рустикана Пјетра Маскањија и Пајаци Руђера Леонкавала, редовно се приказују као комплементарни пар. Ове две реалистичне приче о страсти, љубомори и смрти са југа Италије, доспеле су на сцену Мета убрзо после својих премијера - Кавалерија је први пут била приказана у Риму 1890, а Пајаци у Милану две године касније. Изузетан успех прве опере лансирао је нови правац на музичкој сцени - веризам, а то је потом инспирисало и друге композиторе, међу њима и Леонкавала, да се окрену сижеима и ликовима из стварног живота, често из нижих друштвених слојева. Нажалост, ни Маскањи ни Леонкавало нису поновили успех ових својих младалачких ремек-дела.

Радња Кавалерије одвија се у једном сицилијанском селу око 1880. На фону масовних сцена у селу и у цркви, Сантуца се жали мајци свог вереника Туридуа да ју је одбацио и вратио се својој некадашњој љубави Лоли, која се у међувремену удала за Алфија. Туриду је груб према Сантуци, она се заклиње да ће се осветити и открива га код Алфија који је спреман да крвљу брани своју част. По сицилијанском обичају изазива Туридуа на двобој и убија га. Туриду је ипак пре смрти схватио да је нанео неправду Сантуци.
Радња опере Пајаци, која за разлику од Кавалерије има два чина, смештена је у Калабрији око 1865. У мало село стиже путујућа трупа глумаца и њихова представа преплиће се са реалношћу. Ради се о љубавном троуглу, љубомори и неузвраћеној страсти. Неда је удата за вођу трупе Канија, али воли младог сељака Силвија. Међутим, њу жели и глумац Тонио. Љубоморан, разоткрива је њеном мужу, а он на завршетку представе убија и њу и Силвија узвикујући чувене речи „Комедија је завршена".

У паузи преноса емитоваћемо интервју са Робертом Алањом, подсетити на настанак веризма и најавити наредни пренос.

Уреднице и водитељке су Маја Чоловић-Васић и Горица Пилиповић.