четвртак, 28. дец 2017, 09:00
Хипократија
Тема данашње емисије гласи: Број иновативних лекова у примени, слика је економске снаге друштва.
Гост емисије је др Бојан Тркуља, директор удружења ИНОВИА, у коме је свих 16 иновативних фармацеутских компанија које послују у Србији.
У беспарици било које земље, тешко је одржати колико-толико висок ниво здравствене заштите. Догађа се да је због недостатка новца немогуће решити проблем који свима боде очи, па и онима који су професионално далеко од медицине. Србија се по квалитету свог здравства од почетка 2016. више не налази на европском дну, већ је боље рангирана од већине земаља Источне Европе. Ипак, иако се налази на другом месту у Европи по смртности због онколошких обољења, издвајање за онколошке лекове далеко је испод европског просека. Што се тиче иновативних лекова, њих годинама није било на позитивној листи Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО). Међутим, у 2016. години одвијао се прилично дуг и мукотрпан процес око избора неопходних, али врло скупих иновативних лекова који би били примењивани, углавном, у болничким установама, а о трошку РФЗО. Тај процес успешно је завршен 2017. године. Да је било више новца на располагању, на листи РФЗО било би више од 23 одобрена иновативна лека. У сваком случају, лекови са листе РФЗО стекли су важну привилегију: кад се пропишу, иду на терет здравственог осигурања. То је значило да ће пацијенти с тешким болестима крви, малигнитетима, затим они који су преживели трансплантације органа, и нарочито дечица, бити лечени најсавременијим лековима на терет обавезног здравственог осигурања и неће трчати у иностранство или обигравати приватне онколошке центре и за скупе паре набављати оно што им по закону и моралу друштва припада.
Очигледно је да 23 иновативна лека годишње, за једну земљу са седам милиона становника није довољно, али кад се мало боље погледају статистички подаци, онда се види да динамика увођења иновативних лекова у клиничку праксу неке земље као у огледалу одсликава динамику раста њеног бруто друштвеног производа. Што је економија јача, то је више иновативних лекова и чешће се обнављају.
О разлозима високе цене иновативних лекова и начину којим већина чланица ИНОВИЈЕ олакшава њихову куповину за потребе здравства Србије, говориће данашњи гост Хипократије.
Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.
У беспарици било које земље, тешко је одржати колико-толико висок ниво здравствене заштите. Догађа се да је због недостатка новца немогуће решити проблем који свима боде очи, па и онима који су професионално далеко од медицине. Србија се по квалитету свог здравства од почетка 2016. више не налази на европском дну, већ је боље рангирана од већине земаља Источне Европе. Ипак, иако се налази на другом месту у Европи по смртности због онколошких обољења, издвајање за онколошке лекове далеко је испод европског просека. Што се тиче иновативних лекова, њих годинама није било на позитивној листи Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО). Међутим, у 2016. години одвијао се прилично дуг и мукотрпан процес око избора неопходних, али врло скупих иновативних лекова који би били примењивани, углавном, у болничким установама, а о трошку РФЗО. Тај процес успешно је завршен 2017. године. Да је било више новца на располагању, на листи РФЗО било би више од 23 одобрена иновативна лека. У сваком случају, лекови са листе РФЗО стекли су важну привилегију: кад се пропишу, иду на терет здравственог осигурања. То је значило да ће пацијенти с тешким болестима крви, малигнитетима, затим они који су преживели трансплантације органа, и нарочито дечица, бити лечени најсавременијим лековима на терет обавезног здравственог осигурања и неће трчати у иностранство или обигравати приватне онколошке центре и за скупе паре набављати оно што им по закону и моралу друштва припада.
Очигледно је да 23 иновативна лека годишње, за једну земљу са седам милиона становника није довољно, али кад се мало боље погледају статистички подаци, онда се види да динамика увођења иновативних лекова у клиничку праксу неке земље као у огледалу одсликава динамику раста њеног бруто друштвеног производа. Што је економија јача, то је више иновативних лекова и чешће се обнављају.
О разлозима високе цене иновативних лекова и начину којим већина чланица ИНОВИЈЕ олакшава њихову куповину за потребе здравства Србије, говориће данашњи гост Хипократије.
Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.
.jpg "Стеван Kопривица: Ми чекамо бебу")
Коментари