недеља, 19. феб 2017, 15:00
Соларис
Тема емисије: Квантна гравитација петљи
Саговорник: др Марко Војиновић, Институт за физику у Београду
Један од највећих изазова савремене физике лежи у томе што се две велике физичке теорије двадесетог века – општа теорија релативности и квантна механика – тешко комбинују у јединствени кохерентан опис света. Теорија квантне гравитације петљи, поникла као покушај да се испод овог привидног несклада пронађе дубљи склад, током три деценије развоја стасала је до крајње озбиљних претензија да пружи елегантан, доследан, заокружен и математички коректан опис природе на најдубљем нивоу.
Теорија полази од Ајнштајновог схватања да гравитација није налик на друге силе, утолико што непосредно произилази из саме геометрије простор-времена. У оквиру квантне гравитације петљи, међутим, простор-време представља дискретан (квантни) објекат, а не континуум, што значи да ништа не може бити мање од Планкове дужине, приближно 1,62 х 10-35 метара, нити се време може поделити на интервале краће од оног који је светлости потребан да ту исту раздаљину превали. Другим речима, и простор-време се, као и материја и енергија, састоји од недељивих јединица – „атома простор-времена“ – које се називају петљама.
Иако је ваљаност квантне гравитације петљи за сада немогуће у потпуности емпиријски проверити, њени принципи већ су показали успех у отклањању многих парадокса и тешкоћа, као што су недефинисана подручја или сингуларитети који одликују унутрашњост црних рупа или тренутак Великог праска, а који нужно настају када се општа теорија релативности примени на класично (континуирано) простор-време. Премда још увек далеко од тога да постане општеприхваћена теорија међу научницима, квантна гравитација петљи умногоме је отворила пут настојањима да се све што постоји – честице, поља и сáмо простор-време – делотворно опише као јединствено ткање међусобних односа квантних петљи као основних јединица устројства света и тиме потенцијално оствари дуго прижељкивано принципијелно обједињење теоријске физике.
Музички уредник: Ивана Ђорђевић
Тон-мајстор: Ненад Ђорђевић
Аутор емисије: Срђа Јанковић
Autor:
Срђа Јанковић
Емисија је посвећена темама из области природних наука које обухватају како базична, тако и примењена научна истраживања, са посебним освртом на научни метод, историју и филозофију науке, као и различите аспекте односа науке и друштва. Посебна пажња се поклања појашњењу и истицању кључних појмова и концепата од суштинског значаја за разумевање путева и процеса који воде ка научном сазнању. Саговорници у емисији обухватају научнике који се баве истраживањима из различитих области, од носилаца врхунских резултата и признања до оних који се налазе на почетку свог научног трагања, али и припаднике разноврсних професија који су у прилици да понуде релевантна мишљења о одговарајућим аспектима научних подухвата и науке у целини. [ детаљније ]
.jpg "Бернштајн")
Коментари