Соларис

Саговорница: проф. др Тања Берић, Биолошки факултет Универзитета у Београду

Тардиграде су група сићушних животиња које превасходно живе у воденим стаништима и широко су распрострањене на нашој планети. Познато је преко 900 врста тардиграда, а најстарији познати фосили ових животиња датирају из ере Камбријума, пре око 500 милиона година. Име тардиграда има значење „они који лагано корачају“ и наденуо им га је италијански свештеник и велики научник Лазаро Спаланцани 1776. године, три године након што их је открио немачки свештеник Јохан Аугуст Ефраим Геце.
Спаланцани је први описао необичну способност тардиграда да дуго преживе под изразито неповољним условима, укључујући и потпуно исушивање. Тардиграде то постижу склупчавши се у лоптицу и снизивши активност метаболизма на минимум, али по свој прилици имају и читав низ посебних биолошких трикова, које научници тек почињу да одгонетају. Експерименти су показали да тардиграде са релативном лакоћом могу да преживе чак и боравак у отвореном свемиру, те да су штавише након тога кадре да наставе да се размножавају. Ово им делимично полази за руком и захваљујући недавно откривеној заштитној беланчевини која умањује штетне ефекте јонизујућег зрачења на молекул ДНК.
То откриће потакло је надања научника да би разумевање механизама природне отпорности тардиграда могло да усмери будућа истраживања ка изналажењу нових биотехнолошких решења која би једнога дана могла да учине отпорнијим и припаднике наше врсте − астронауте који се спремају да се запуте кроз негостуљубива космичка пространства.

Музички уредник: Ивана Ђорђевић
Тон-мајстор: Ненад Ђорђевић
Аутор емисије: Срђа Јанковић