субота, 28. јан 2017, 15:00
Град
Дамњан
На прошлогодишњој јесењој изложби УЛУС-а у Уметничком павиљону Цвијета Зузорић, награду је освојио Радомир Дамњановић Дамњан (1935) за слику из циклуса „такозваних мрља или особеног поентилизма". Жири је још навео да је Дамњан у тим радовима „достигао највише ликовне вредности и исказао филозофске ставове мудрог уметника за кога је сликање постало облик молитве".
И, у галерији УЛУС-а, Дамњан се сад мало опширније приказује београдској јавности. „Мојим Дорћолцима" - каже - „да ме не забораве".
Али ко може да заборави Радомира Дамњановића Дамњана? Па слика још од 1954, излаже од 1958, освојио је у међувремену и Милано и целу Италију - а и шире, прошле године је у галерија Рима у Крагујевцу представио радове из циклуса Un falso Manzoni...
У Граду, Радомир Дамњановић Дамњан говори о себи, о уметности, о југословенском уметничком простору и данашњим сценама, о интернационалном успеху, о недавној изложби „Несврстана модерност" у Милану...
Аутори емисије су Снежана Ристић и Радоња Лепосавић.
Коментари