Соларис

Биолошке методе сузбијања штеточина попримају све већи значај у савременој пољопривреди, како у оквиру популарне доктрине органске производње хране, тако и као део сложених стратегија интегрисане контроле. Постоји широка лепеза биолошких метода, а њихов заједнички именитељ је избор и увођење одговарајуће врсте живог организма која се специфично храни штеточином чију је бројност потребно умањити. Притом је од кључног значаја принцип монофагије, који означава да се одабрана врста не храни другим организмима осим циљног, те следствено не повлачи ризик нарушавања природне равнотеже екосистемâ. Да би се реализовале потенцијалне предности биолошких метода сузбијања штеточина над хемијским, као што је избегавање неселективне токсичности пестицида, неопходно је велико знање стечено обимним научним истраживањима и одговарајући, рационалан приступ избору најбоље методе за решавање конкретног проблема и њеној оптималној примени. Такво знање могло би у будућности да постане још драгоценије, с обзиром на све израженије процесе глобалних климатских промена, али и интензивну међународну трговину која, подстичући свесно или неопажено преношење разноврсних живих организама између биогеографских регија, многоструко увећава претњу умножавања популација инвазивних врста. Све ово даје на значају чињеници да природа Србије поседује велико богатство и разноликост флоре и фауне, што би, нарочито када су у питању инсекти и гриње, могло да обезбеди изврсну полазну основу за даљи развој и унапређење биолошких метода сузбијања штеточина.

Музички уредник: Ивана Ђорђевић
Тон-мајстор: Ненад Ђорђевић
Аутор емисије: Срђа Јанковић