Степеник

О новој књизи Радивоја Радића "Друго лице Византије"

Шта су и о чему писали анонимни византијски писци, зашто су волели Езопове басне, сатиру и пародију? Како се из визуре данашњег времена тумаче византијске "мале ствари" и свакодневни живот?
Шта кажу сведочанства о византијском смислу за хумор, а шта у ствари могу да нам понуде налази историчара који су у трагању за "Другим лицем Византије"; збирком шала, приповестима о непознатим људима, медицинским трактататима, годишњим добима, временом и источњачком чаролијом сна?

Дакле, разговараћемо о новој књизи нашег угледног византолога Радивоја Радића, проф. Филозофског факултета у Београду и шефа катедре за византологију, објављеној под насловом "Друго лице Византије" (издавач: "Еволута").
Књига је у ствари контрапункт ауторовој претходној студији "Страх у позној Византији"; уз тамне тонове, хиљадугодишња империја имала је и своју другачију, ведрију страну.

Са проф. Радивојем Радићем разговара Маријана Радуловић.