Културни кругови: Златни пресек

Још на почетку своје каријере, убрзо након што је 1598. године добио статус слободног мајстора, Петер Паул Рубенс (1577-1640) је доживео до тада незапамћену славу у Европи. То му је омогућило да 1611. године у Антверпену оснује свој студио у чијем раду је желело да учествује толико уметника да је Рубенс у једном писму из маја 1611. навео како "не верује да ће претерати ако каже да је до сада морао да одбије преко стотину кандидата заинтересованих да раде у његовом студију". За скоро 30 година постојања овог студија, из њега је произашло преко 3000 слика, таписерија, гравира и дрвореза које је Рубенс дизајнирао, извео или надгледао њихово извођење. То значи да је деценијама месечно из студија излазило шест до девет руком рађених различитих уметничких предмета који су задовољавали широку, пре свега племићку европску клијентелу.

Узбудљива прича о Рубенсовом сликарском студију, Антверпену као јединственом европском граду почетком 17. века и приликама у Холадији тога времена, само је сугерисана изложбом Рубенсови кругови, која траје у Народном музеју у Београду. Разоткривање тог дела историје уметности биће тема разговора са Јеленом Дергенц, кустоскињом Народног музеја и ауторком изложбе.

Друга тема данашњег Златног пресека биће посвећена књизи Нова скулптура у Војводини 1980-2000, чији је аутор Сузана Вуксановић, кустоскиња Музеја савремене уметности Војводине. Темељно анализирајући грађу - све доступне податке о раду осамнаесторо уметника и уметничких група, књига представља прву историјско-уметничку систематизацију и интерпретацију појаве "нове скулптуре" у Војводини у последње две деценије 20. века. То је повод за разговор са ауторком књиге Сузаном Вуксановић.

Емисију уређује и води Снежана Стаменковић