субота, 08.03.2014, 13:05 -> 12:14

Гости из прошлости

Једне пијане ноћи, руски песник Сергеј Јесењин демолирао је собу париског хотела "Континентал" и отишао. Његова супруга, чувена америчка играчица Исидора Данкан, заједно са хотелском собарицом, скупља крхотине и сећа се својих љубави, промашаја, трагедија и времена када је почињала да игра:

Зашто се само мотате по тој уништеној соби? Нека је целу сруше, нека поруше све зидове, и прозоре, и ове мртве лустере, све, све... Мало има крхотина! Треба да их буде још. Идите одатле, Јесењин је отишао, идите и ви. Дајте ми ту метлу и донесите ми шампањац. И остриге, обавезно остриге.

Чекајте да погледам. Флаше од вотке су полупане, нема више ниједне целе, а шампањца има. Ево, две флаше сам нашла. А за остриге морамо сачекати да сване. Кухиња је закључана.

Афродита, богиња љубави, из мора је изронила на љуштури остриге. Моја мајка је јела остриге док сам ја у њеном стомаку изводила своје прве плесове.

Као дете играла сам радост ствари које расту. Касније, играла сам са радошћу која је прерастала у разумевање, у прво увиђање трагичних, скривених токова, у упознавање немилосрдне бруталности и сламања животног напретка. Кад ми је било 16 година играла сам пред публиком, али без музике. На крају игре, неко је викнуо: "Па то су Смрт и Девица!". И од тад се та игра тако зове.

Аутор: Мирјана Блажић Микић

Радио Београд 1, 13.05