субота, 23.07.2011, 13:03 -> 11:07

Гости из прошлости

У "Гостима из прошлости" најлепше речи нашег језика тражимо у приповестима из давнина о именима наших насеља, градова и планина.

Према једној од тих приповести, сађе кнез Лазар све кроз густе шуме на Дунав, где се утабори. О заранцима се попне на избрежак да посмотри зелену реку, кад наједном чује тихани шушањ за собом. Осврне се и угледа девојку у руху од голубијег перја! Никад такве умилне красоте не виде! Упита је: "Ко си ти, перната девојко?"

А она запискута кано тица: "Ја сам голубиња чобаница, божји човече". И ту одмах слети јато голубова. Два јој падну на рамена и сложно гукну. Кнез се удиви и занеме, те она њега приупита: "А ко си ти и шта тражиш овде?"

Владар се каза и дометне да је дошао да лови звериње. Тад се она препадне за своје голубове и умоли му се да не лови у њеноме крају. Он из тих стопа оде у другу шуму, али никако не могаде сметнути са ума лепотицу. По ноћи јој се врати и упита је би ли му постала кнегиња. А девојка одговори: "Бих, кнеже, но ти већ имаш своју Милицу; са две жене изгубићеш кнежевство."

На то јој он обећа да ће уморити кнегињу, а њу довести у своје дворе. И таман Лазар да погуби господарицу, кад му долети голуб од чобанице: донесе му поруку да га никако неће себи за мужа. Кнез се силно ражести и пре сванућа похита у гору. Лутао тамо и овамо - нигде ни голубова ни девојке. У спомен на њу, место назову Голубац.

Аутор и уредник: Мирјана Блажић Микић.

Радио Београд 1, 13.00