Гости из прошлости

Григорије Цамблак је стварао у бугарској, српској, румунској и руској литерарној средини у доба средњега века. Свакој од њих умео је да се прилагоди и остави књижевни траг који одолева времену.

Његово презиме појављује се у записима намање у 17 различитих облика, иако је јасно да је посреди једно исто лице. Најчешће, ипак као Цамблак. То није словенско презиме, па иако је о њему исписано на десетине хиљада страница, његово национално порекло још није разјашњено. У Србију је из Византије дошао највероватније 1402. године, када је Стефан Лазаревић добио деспотску титулу. Но, није се упутио у његов двор, већ је кренуо ка манастиру Дечани, где су радо долазили бегунци из Бугарске. Сем тога, у Дечанима је владало царство мира и тишине, што је одговарало исихастичким усмерењима Григорија Цамблака. Манастирска братија изабрала га је за игумана, што се може прочитати и у наслову његовог главног дела насталог на тлу Србије, у „Житију Стефана Дечанског".

Радио Београд , 13.00

Слика са насловне стране: Глигорије Цамбак (лево) на сабору у Костанци

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом