субота, 26.03.2011, 13:02 -> 11:12

Гости из прошлости

Иза Едгара Алана Поа остале су тајне и мало тога познатог. Често га сматрају сулудим писцем мрачних и ужасних прича, али и песником, идеалистом. Француски песник, Шарл Бодлер, који је превео већину Поових прича, говорио је да онај неживи део природе његовог стваралаштва, пун ироније, сатире и преваре, "дрхти попут живих бића, натприродним, галванским дрхтајем".

Едгар Алан По данас има много поштовалаца, који су прилично необични и тајанствени, какав је и он сам био. На стогодишњицу његове смрти, 1949. године, тајанствени посетилац обишао је његово вечно коначиште у Балтимору. Од тог догађаја, сваке године на дан његовог рођендана, 19. јануара, дешавало се исто - ујутру би на његовој вечној кући, коју дели са супругом Вирџинијом, освануле три црвене руже и пола боце коњака. Једна ружа за Поа, друга за његову супругу Вирџинију и трећа за Вирџинијину мајку, Марију Клем. А полупразна боца коњака? Свакако за Поа. Уосталом, са боцом се више него присно дружио добар део живота.

Поови поштоваоци имају обичај да његов лик цртају помоћу калупа по старим и трошним градским зидовима, подсећајући на вео древног и мистичног, који је он умео тако вешто да дочара. Срећом, његове рукописе не морамо да тражимо по опасним, али привлачним морима и океанима, Северном или Јужном полу. Траг који за собом остављају, утрвен је пре више од једног и по века.

Аутор: Чедо Савковић.

Радио Београд 1, 13:02.