Гости из прошлости

На премијери своје драме "Галеб", Антон Павлович Чехов је с позорнице послао поруку својој драгој пријатељици Лидији Авиловој:

Нина се опрашта са Тригорином. Даје му медаљон и каже:

"Наручила сам да се с једне стране урежу у злату ваши иницијали, а с друге – наслов ваше књиге". 

Нина је отишла, а Тригорин, разгледајући медаљон, окрете га и прочита:

"Страна 121, редови 11 и 12".

Двапут је поновио те бројеве и онда упитао Аркадину:

"Има ли у кући мојих књига"?

А кад нађе књигу, страну и одброја редове, прочита тихо, али разговетно:

"Ако ти кадгод затреба мој живот, дођи и узми га".

Чим је Нина пружила медаљон, ја сам сасвим обамрла, једва сам дисала. Али нисам пропустила, нисам заборавила: страна 121, редови 11. и 12. Бројеви нису били они које сам дала да се урежу на привеску, али није било сумње – то је био одговор. Стварно, он ми је одговорио, баш мени и само мени. Значи, одмах ме је познао. Али, шта је у та два реда?

Уредница емисије: Мирјана Блажић

Радио Београд 1, субота 13.00 

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом