Орсон Велс – 1. део

Орсон Велс је имао свега 24 године када је у јулу 1939. ушао у чувени студио РКО у Калвер Ситију, с уговором који му је давао неуобичајено широку контролу над развојем сценарија, избором сарадника и коначном верзијом филма. Пред њим се отворио филмски луна-парк са шинама за кретање камера, декорима, скелама, крановима, лучним рефлекторима и гигантским звучно изолованим халама за снимање. Казао је: „Ово је највећи електрични возић који је неки дечак икада имао, “ и тако купио карту за свет маште, ослобођен редитељског страхопоштовања према техници, утврђеним процедурама и очекиваним филмским решењима. Јер ко се не боји машине, тај се са њом најлепше игра. Била је то и дрска провокација. У тренутку када су холивудски магнати третирали студије као фабрике профита, а процес снимања као дисциплиновану покретну траку, назвати ту вишемилионску машинерију „дечјом играчком“ било је равно светогрђу.