Орсон Велс – 1. део

Орсон Велс је имао свега 24 године када је у јулу 1939. ушао у чувени студио РКО у Калвер Ситију, с уговором који му је давао неуобичајено широку контролу над развојем сценарија, избором сарадника и коначном верзијом филма. Пред њим се отворио филмски луна-парк са шинама за кретање камера, декорима, скелама, крановима, лучним рефлекторима и гигантским звучно изолованим халама за снимање. Казао је: „Ово је највећи електрични возић који је неки дечак икада имао, “ и тако купио карту за свет маште, ослобођен редитељског страхопоштовања према техници, утврђеним процедурама и очекиваним филмским решењима. Јер ко се не боји машине, тај се са њом најлепше игра. Била је то и дрска провокација. У тренутку када су холивудски магнати третирали студије као фабрике профита, а процес снимања као дисциплиновану покретну траку, назвати ту вишемилионску машинерију „дечјом играчком“ било је равно светогрђу.

Био је то тренутак савршене, краткотрајне хармоније између уметничке глади и техничких могућности, пре него што су се финансијски механизми филмске индустрије поново склопили над каријером Орсона Велса. Неколико деценија касније, преиначиће ту рану ароганцију у горку, луцидну дефиницију сопствене каријере: „Започео сам на самом врху и провео остатак живота крчећи свој пут према дну.“

Између ове две тачке не лежи обична биографија холивудског ствараоца, већ драма о судару индивидуалне генијалности и корпоративног прагматизма, прича о човеку који је пресудно учествовао у обликовању модерног филмског језика у време када се филм још ослобађао гледишта да је то пуко снимање позоришта. Орсон Велс није био само позоришни и филмски редитељ, глумац, сценариста и аутор радио-драма. Био је естетска непогода, стваралачка сила која је одбијала да прихвати границе медија у којима се огледала.

Он је наш данашњи гост из прошлости - Орсон Велс. Део први.

Глумац – Синиша Убовић

Аутор, наратор и уредник – Мирјана Блажић