Колико смо свесни да све мање разговарамо и чему то води?

Можда сте већ били у прилици да прочитате да је "анализа више од две хиљаде испитаника објављена у јулу у часопису Perspectives on Psychological Science показала да Американци и становници још неколико земаља са сваком наредном годином дневно изговоре око 300 речи мање", а то пак значи да људи сваке године разговарају два до три мунута мање него претходне. "Када се посматра период од 2005. до 2019. године, пад броја изговорених речи дневно износи чак 28 посто. Промена је посебно изражена код особа млађих од 25 година. Такав резултат неизбежно отвара питање улоге паметних телефона, текстуалних порука, рада на даљину и многих других технолошких промена које су омогућиле да све више свакодневних послова обављамо не разговарајући". Чему то води, да ли неизбежно ономе што се намеће као одговор да ћемо све мање бити "усмени", како би то могло да се одрази на биће људи у будућности, ако се зна да је управо говор једно од својстава које њихово постојање одваја од других облика живота на Земљи те како то утиче на промене у нашем мозгу - питаћемо нашу гошћу, психолога и психотерапеута Невену Радовановић.

У ритму дана

Autor:
Николина Миљковић, Елизабета Арсеновић, Јелена Перендија Михајловић и Јована Обренић

Нова дневна емисија Првог програма Радио Београда која се емитује радним данима од 11:05 до 14:00 часова. [ детаљније ]

Све епизоде серијала Аудио подкаст

У Лондон и Велику Британију, после готово хиљаду година од настанка на тлу Енглеске и чувања на тлу Француске вратила се чувена Таписерија из Бајеа и биће пред посетиоцома Британског музеја све до јула наредне године. Реч је о делу насталом 1066, дугачком 70 метара, а широком само 50 центиметара које је, осим због импресивне величине и очуваности, научницима и публици важно и зато што се сматра јединственим историјским документом о, могуће, преломном тренутку британске историје - норманском освајању Енглеске. За посету музеју и разгледање Таписерије из Бајеа већ је у претпродаји купљено више од 80 хиљада улазница. Још занимљивих детаља чућемо од дописника РТС-а Иване Милорадовић.

Социјално предузетништво све више постаје део одрживог пословања, јер тржишно одговара на многе друштвене и еколошке изазове. Како би створила боље услове за развој таквог пословања, Привредна комора Србије формирала је мрежу пословних саветника у регионалним привредним коморама, док са локалним самоуправама ради на креирању системске подршке. Са руководиоцем Центра за програме подршке привреди и микро, малим и средњим привредним друштвима ПКС Милицом Павић о моделима подршке социјалним предузећима и начину на који они послују разговара Сандра Цвијановић.

Министарство унутрашње и спољне трговине и ове године је расписало конкурс за доделу субвенција за очување и развој традиционалних заната у Србији на који заинтересовани могу да се пријаве до 21. септембра. О важности овакве врсте подстицаја, али и о томе да ли је то довољно да би стари, традиционални и уметнички занати, као и домаћа радиност опстали на корист и понос свих нас, разговараћемо са проф. др Душаном Јањићем, оснивачем и председником Националне асоцијације за заштиту старих и традиционалних заната и предузетништва Србије.

А у "Збуновнику" наше Образобне редакције за децу, младе и породицу, Александар Петровић разговара са професорком Вањом Ковић са Филозофског факултета у Београду о урођеном и стеченом на дан рођења великог Ивана Петровича Павлова који је први покушао да одговори на то питање.

Са вама - Елизабета Арсеновић.

Колико смо свесни да све мање разговарамо и чему то води?

Програмска шема