Радиотека

Иво Андрић: Геометар и Јулка

Писца посећује дух човека, геометра Петра из Суботице, којег је некад давно срео у возу и с којим је тада избегао да разговара иако је било јасно да геометар жели да му се повери и исповеди своју животну муку. Тада, у прошлости, писац је за себе одабрао комфорније решење, да се задуби у своју књигу и да не слуша причу за коју је слутио да мора бити мучна судећи по мизерној појави његовог сапутника. Много година касније, када га дух мртвог човека Петра походи, писац је у неизбежној ситуацији, принуђен је да чује његову животну причу. Он слуша Петрово исповедање не само зато што је стављен у чудне околности у којима такорећи мора да је чује, већ и због сопственог осећања радозналости помешаног са јаким осећањем кривице. То осећање му подсвесно сугерише да је трагична судбина која је задесила геометра Петра можда могла бити избегнута да је тада, у прошлости, имао с ким да подели своју муку.