Хумористичка емисија

Један од свежијих примера ми је први комшија који је звао нас из комшилука на пиће, да части. Пошто није хтео да каже о чему се ради, нисмо му ни носили никакве поклоне, паре и томе слично. Испоставило се да је то била мудра одлука. Јер, он је одлучио да части зато што му стан није поплављен. Наиме, неких месец дана пре тога, комшиници са спрата испод је пукла цев у купатилу. И пошто није било никога код куће целе недеље, то се претворило у поплаву. Тек када је вода почела слободно да тече ходником и формира каскадни водопад низ степенице, било је јасно да нешто није у реду. Ако је неко имао разлога да части, то су водоинсталатер, столар, паркетар и остали мајстори који су све то наплатили. И тако је мој комшија, захвалан што му живот није приредио поплаву, решио да части. Ако мене питате, претерано.

Јер, ако бисмо почели да размишљамо на тај начин, онда бисмо сви сваког дана морали да чашћавамо једни друге. Када се тако гледа на живот, разлога има на претек. Осим у случају те комшинице - њој је на претек било само воде у стану.

Будимо реални: ако бисмо славили сваког дана, убрзо бисмо постали алкохоличари, а то онда не би баш било за чашћавање. Ја сам више за неки старомоднији поглед на живот. Можда ћете рећи да сам циција, али ја не чашћавам када купим нешто уобичајено. Ево, на пример, не частим никога када купим нове ципеле. Пре свега зато што ми после тога и не остане пара, али, није само због тога. Ја сам за то да оставимо чашћавање за оне битније поводе, као што су рођење детета, нови посао, нови стан, нова жена... Знате већ, што би рекао Моцарт – класика.

Аутор текста: Огњен Шестић.

Музички сарадник: Петар Вукосављевић.