Хумористичка емисија

Не знам да ли сте знали драги моји, али једно недавно истраживање показало је да ће деца јести двоструко више поврћа ако прво виде како родитељ ужива једући ту исту храну.

Као одговоран отац одмах сам покушао да применим ову васпитно-гурманску методу на своју петогодишњу ћеркицу.
Кад бих загризао карфиол, пред ћером бих направио бих блажену фацу као да у најмању руку глођем прасеће ребарце или слану кожицу јагњећег печења.

Топио сам се од милине и на бланширане куглице прокеља, замишљајући да у најмању руку зобам дуван чварке или макар оне обичне али без кожице.

Трудио сам се да у броколију уживам као у бифтеку, док сам грашак кусао све мислећи на киселу телећу чорбу после бурне ноћи пуне малигана.

С боранијом ми је било најтеже, мада су и ту до изражаја дошле моје солидне глумачке способности, па сам у њој уживао као у добрим славским пихтијама.

Кад бих јео пасирану кувану шаргарепу, направио бих блентаву фацу као да сам јео сарајевске ћевапе, а нешто слично ми се дешавало кад бих једући цвеклу мислио на масни, нишки бурек.

Моја ћерка је добро дете, јела је поврће и пре овога, али упркос мом труду, није желела да узме ни залогај више од уобичајене порције, а камоли да поједе дупло више, како је то у истраживању наведено.
Једина “жртва” овог експеримента био сам ја.

Иако морам да признам како ми се за кратко време примене ове васпитно-гурманске методе, крвна слика драматично поправила.

Аутор текста: Александар Стојадиновић.

Музички уредни: Снежана Станојевић.