Џек Керуак

Џек Керуак је на путу. Оном који може бити под наводницима, али и не мора. Путеви су му познати, он сам себи није. На путу је да открије и упозна себе у другима. Да се нада како може да досегне истинску слободу, да схвати обесмишљено и да смисао свему изгубљеном. Можда да се на крају пута и помири са собом. Али нити пут има крај, нити се путовање икад завршава. Са сваким кораком видик све шири, а тескоба дубља. „И нико, нико не зна шта ће ни са ким бити“. Чак ни на последњој страници његовог чувеног романа „На путу“. „Осим што нас чекају чемерне рите старења.“

Зашто нам је Џек Керуак и данас важан? Зато што је творац спонтане прозе, неприлагођени усамљеник и симбол једне важне генерације у потрази за одговорима. Зато што је одличан писац који је, прустовски, пишући многе, заправо писао једну једину књигу, ипак ван сваког канона.

Бит генерација којој је кумовао, била је претеча хипи покрета и контракултуре, увек у сукобу са системом и регулама. Противна свему конвенционалном и утврђеном у животу и уметности, џезирала је од педесетих прошлог века уз алкохол, опијате, разне религије и своје писце – Керуака, Бароуза, Гинзберга, Кесидија и друге ортаке из којих је урлала побуна против лицемерја и хипокризије у Америци. Керуак је био међу првима који је умео да тај урлик оживи и пренесе у прозу. Без обзира на то што је Труман Капоте злурадо рекао: "То није писање, то је дактилографско куцкање."

То куцкање, испоставило се, постала је врхунска књижевност, иако је у личном немиру и највероватније под амфетаминима откуцана на ролни папира. Џек Керуак није хтео да прекида слободни ток мисли ни заменом хартије у писаћој машини, ни спавањем. Он је наш данашњи гост из прошлости.

Глумац - Синиша Убовић

Аутор и уредник - Мирјана Блажић