26 година од НАТО агресије

Дан који се не заборавља

Прошло је више од четврт века од НАТО бомбардовања СР Југославије. Преседан који се десио те 1999. у политичком, дипломатском и војном смислу оставио је далекосежне последице, не само по Србију, већ и на међународном плану. Како је и зашто жртвован мир, поражена дипломатија, а војна моћ и сила постали средство решавања политичких спорова и на другим местима у Европи? О томе данас разговарамо са Живадином Јовановићем, дипломатом, тадашњим министром спољних послова СР Југославије.

Кинеских компанија у Србији има доста. Српских, међутим, у Кини има мало. Но, вредна пажње је вест, која се могла чути на недавно одржаном српско -кинеском пословном форуму у Београду, да једна мала породична фирма “Живко и синови” са седиштем у Темерину планира да отвори фабрику за производњу котрљајућих лежајева у кинеској провинцији Хбеј. И то би био први производни погон који ће нека наша компанија покренути у Кини.

Да ли је за излазак на огромно кинеско тржиште потребна храброст, или је довољно имати само квалитетан производ у рукама? Власник темеринске фирме Ђуро Грабеж, уочи поласка на пут у Кину, поделио је свој рецепт за успех са нашом колегиницом Наташом Аћимовић.

Овог марта се обележава 125 година рођења и 45 година смрти чувеног немачког социјалног психолога и психоаналитичара Ериха Фрома, чије се идеје и концепти, у савременом друштвеном контексту, свакодневно актуелизују. О значају овог аутора за данашње читаоце са нашим уваженим психологом и универзитетским професором Жарком Требјешанином разговарала је Сара Арсеновић.

У нашој рубрици Из тонског архива Радуио Београда, који уређује Наташа Ћуковић, глас из прошлости, биће глас историчара, новинара и публицисте Василија Васе Казимировића. Рођен је 1921-ве године у Београду. Као гимназијалац писао је за лист Нови средњошколац али и за Правду, Политику, а после Другог светског рата радио је у Радио Београду. Крајем 60-их година прошлог века започео је истраживања историје Србије и Југославије кроз документацију похрањену у архивима у Аустрији, Немачкој и Швајцарској. Са њим је разговор 1993-ће године водила Миља Милосављевић.

Пратићемо и најављена два протестна скупа. Један испред министарства просвете, а други испред зграде Генералштаба у Београду.

Уредник и водитељ: Ана Томашевић.