Хумористичка емисија

Па људи, шта је пица него отворени сендвич? Осим калцоне… Као што су, на пример, и лахмађун (турска пица са говедином), хлеб и путер са шунком, и пршута и сир, па, ако 'оћете и мас’ на ’леба – отворени сендвичи.

Као што су затворени сендвичи гирос, хамбургер, ''крок месје'', ''крок мадам'', вијетнамски ''банх ми'', јапански тамаго сандо, кубано, хот дог, комплет лепиња, или било шта друго у лепињи, сомуну, хлебу, или кифли.

Да, да, данашњом глобалном кулинарском сценом владају сендвичи које можете и сами да направите, много јефтиније, и боље! У културама у којима влада несташица дрвета и угља, па ложе и крављу и камиљу балегу, спремање хране на брзака је ствар опстанка. Све остало је ствар импровизације.

Један мој другар је седамдесетих провео неколико пута по месец дана у Енглеској. Тада је највише волео да хамне „чиииииииз сендвич“, лист зелене салате са мало качкаваља између два парчета одвратног белог тоста, па исечено на два троугла и чврсто увијено у пластичну фолију. Кад се сети тога срамота га је, али све остало му је било још горе. Нарочито енглеске кобаје – нејестиве. А данас, кобајаги, они имају и своју националну кухињу, и то из тигања Џејмија Оливера и шерпице Гордона Ремзија!? Французи је и даље зову „земља куване говедине, грога и кашастог пориџа“.

Али, чак и ти Французи, уз велико поштовање њихове вишевековне кухиње, за велики део својих ''делиција'', деликатесних дућана, морају да захвале Италији! Римско царство их је научило многим биљкама и техникама, зачинима и начинима, као и нас Отоманско. А њих Персијско, а њих Кинеско…

Аутор текста: Зоран Николић Зозон

Музички уредник: Снежана Станојевић