Хумористичка емисија

Драги слушаоци, не знам шта ви мислите о томе, али бићу крајње искрен. Ја не бих волео да постанем бесмртан. Бесмртност је чест мотив у књижевности, филму и музици, али закључак је скоро увек тај да она нема смисла. Јер, то што живот чини вредним живљења је баш та његова коначност.

Нешто најближе бесконачности су турске и индијске серије. Међу њима има неких које су, према незваничним подацима, почеле са емитовањем још у доба успона отоманског царства.

Али, то не значи да ће и трајати вечно - или се бар надам да неће.
Уосталом, бесконачан живот овде могу да желе само мазохисти. Погледајте какве саобраћајне гужве имамо у Београду и дан данас.
И сад замислите шта ће тек бити за 50 или 100 година?! А тек цене горива, хране и других основних ствари?!

Е сад, са друге стране, неко ко би живео хиљадама година би, бар према закону вероватноће, доживео да се провоза београдским метроом. Па чак и да види како Србија осваја светско првенство у фудбалу. Али, да ли је тих неколико тренутака среће вредно хиљада година свакодневне патње? Тешко. Али, бесконачна пензија, то је већ друга прича - такорећи, српски сан. Одрадиш 40-50 година и после наредних неколико десетина хиљада година примаш пензију. Замислите само колико би ту могло да се уштеди, под условом да не пијете лекове, не пушите и не плаћате кирију.

Аутор текста: Огњен Шестић.

Музички сарадник: Петар Вукосављевић.