Сретењски устав у правној историји Србије

После дугог отоманског ропства, деветнаести век је постао век буђења српског народа. Два најважнија датума у том периоду се везују за 15.фебруар. На тај дан 1804, Карађорђе је у Орашцу подигао Први српски устанак, а на Сретење 1835, у Крагујевцу је донет први српски Устав. Сретење је данас национални празник, који симболизује Дан државности и Дан уставности. Оба ова датума су уграђена у темеље уставно правне историје модерне Србије. Зато је наш први саговорник правник др Душан Илић са Института за европске студије.

У Крагујевцу ће се на Сретење скупити студенти из Београда, Ниша и Новог Сада. Они су данас, као и претходних неколико дана на пешачком маратону. План је да у току дана сви стигну у Крагујевац, уочи сутрашњег великог протесног скупа на Сретење. О свом путу и циљевима говоре студенти Београдског универзитета Миона и Александар.

Хасан-ага из Власенице трговао је крајем 18. и почетком 19. века на подручју Херцеговине и Босне. Преминуо је надомак Требиња, при повратку са једног од својих честих путовања у Дубровник. Гробно место или мезар му је пронађен у виноградима 200 година касније. Ту, где се међу чокотима завршава прича о продавцу Хасан-аги, рађа се она о истоименом јунаку у роману „Дервиш и смрт“. Предање каже да је биографија стварног човека послужила Меши Селимовићу као инспирација за лик у његовом најважнијем делу. Ово откриће први пут је представљено у документарно - играном филму "Хасан", аутора Небојше Колака. Наша Сара Колак завирила је иза легенде, где се сусрела са чињеницом да су обојица, свако у својој улози, тежили слободи која се тада скупо плаћала.

Уредник и водитељ: Ана Томашевић