Читај ми!

Теодор Крачун

Појава Теодора Димитријевића Крачуна, сликара, иконографа и портретисте из средине XVIII века, о коме ћемо говорити у вечерашњој емисији ''Код два бела голуба'', сматра се врхунцем српске барокне уметност. Његово богато сликарско дело различито се оцењивало. Вељко Петровић и Милан Кашанин сматрали су да је био привржен старој иконографији. Видели су га као ликовног ствараоца који на византијској етици гради своје оригинално дело.

Код два бела голуба

Autor:
Војислав Карановић

Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]

Лазар Мирковић, међутим, одбацује ово мишљење, говорећи о Крачуну као барокном мајстору на чијим иконама нема српско- византисјког зографског стила, који је владао нашом уметничком средином током XVII и у првој половини XVIII века. Мирковић је инсистирао и на сродности Крачуновог и Ел Грековог сликарства, бележећи да су обојица црпла креативне идејe из богатог византијског духовног наслеђа. Теодор Крачун је, по Мирковићу: ''слично великом Ел Греку, поседовао способност и машту да код нас изврши коначно резимирање старог источно- православног уметничког наслеђа и да га на самосвојан начин  повеже са новостеченим искуством барока и маниризма...  Крачун је, према томе, код Срба успешно обележио коначну победу западњачког духа у уметности. Исто тако, он је у нашем  сликарству XVIII века био први који је тачно разумео вредности сликања светлости…''

Тако ће и наше подсећање на иконографски и сликарски стил Теодора Крачуна бити и прича о бароку код Срба, који своје коначно сазревање достиже у делима црквене, али и световне  уметности овог мајстора.     

Аутор емисије: Александра Јагодић.

Музички уредник: Катарина Тошић.

                                                                                               

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом