Како мушкарци и жене у Србији проводе време?

Мушко – женски послови, увек интригантна тема, била је повод за друго истраживање Завода за статистику. Ко више ради плаћене, а ко неплаћене послове? Да ли жене раде више послове по кући и колико се тај рад вреднује? Посао који жене обављају у кући није довољно препознат од стране оних који креирају и воде јавне политике. Да је женски рад у домаћинству правилно вреднован, креатори политике би имали јаснију слику о томе како социјална политика утиче на жене и мушкарце. Препознавање женског рада у домаћинству је посебно релевантно за доношење одлука у области образовања, запошљавања, здравства, социјалних услуга, урбаног планирања и укупног благостања. Гошћа Магазина на Првом је Драгана Ђоковић – Папић, начелница Одељења за циљеве одрживог развоја, социо-економске индикаторе и правосудну статистику.

Новим правилима која се примењују од 1. јануара ове године, банке не смеју грађанима на дозвољене минусе да зарачунавају каматне стопе веће од 19,75 одсто, што важи и за недозвољене минусе. У претходном периоду, ове камте су ишле готово до 40 процената. Када је реч о броју корисника дозвољеног минуса - он није занемарљив. Према подацима Кредитног бироа, банке у Србији бележе шест милиона корисника који имају отворених чак 9,2 милиона текућих рачуна. Укупан износ свих одобрених дозвољених минуса је чак 45 милијарди динара. Које су занке дозвољеног минуса објасниће нам Душан Узелац са портала Каматица.

Од почетка године важи апел Института за трансфузију крви, да се добровољно да крв. Резерве су и даље на нивоу једног и по дана. Потребне су све крвне групе, а тачан распоред организованог давања крв може се наћи на сајту Института.

Због изузетно хладног времена, велики број бескућника посетио је Дневни центар и Привремено преноћиште у Београду. О њиховим потребама говори Никола Прица, секретар Црвеног крста Београд.

Уредник и водитељ Николина Миљковић.