Да ли радно-боравишна дозвола штити стране раднике (којих је у Србији све више) од трговине људима?

Пре годину дана почела је примена нових одредаба у Закону о запошљавању странаца и Закону о странцима којима је уведена јединствена радно - боравишна дозвола, чиме је, како кажу из ресорног министарства, омогућена додатна заштита упућених радника. У нашој земљи око 100.000 старних држављана бораве по основу запошљавања. На недавном скупу о унапређењу заштите радника миграната указано је да се, и поред постојања законских оквира, намеће потреба изградње функционалног ситема борбе против трговине људима. Док се о доласку великог броја страних радника све чешће говори, у други план је пала тема миграната која је у нашој земљи, али и целој Европи пре 10 година изазвала политички земљотрес, чије последице се осећају и данас. Да ли смо као земља и друштво спремни да примимо растући број страних радника и како се данас односимо према мигратнима, питамо Директора Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радоша Ђуровића.

У оквиру пројекта „Посао по мери: Економско оснаживање особа са инвалидитетом“ у току је конкурс за младе са инвалидитетом са територије Београда, Новог Сада, Ниша, Зрењанина, Суботице, Ваљева и Панчева, за радну праксу. Како се наводи, намењен је кандидатима до 35 година старости који су мотивисани да уче и стекну радно искуство кроз праксу у 39 водећих компанија у Србији, на 55 оглашених радних позиција. Позив је упућен у оквиру програма који тежи да унапреди запошљавање младих са инвалидитетом стицањем нових знања и вештина како би се повећало њихово учешће на тржишту рада и економска независност. О конкурсу који траје до 10. јануара 2025. године али и другим мерама за оснаживање младих људи са инвалидитетом за Магазин говори Тања Радовић Крстић, програмска менаџерка из Форума младих са инвалидитетом.

У Хрватској се у недељу одржава први круг председничких избора на којима ће надмеће осам кандидата. У фокусу су двојица претендената, актуелни председник државе Зоран Милановић и кандидат ХДЗ, некадашњи министар Драга Приморац. Према истраживањима, Милановић је далеко испред осталих такмаца, али ће за још један мандат морати да сачека резултате другог круга гласања. И на овим изборима за председника Хрватске у трку је ушло неколико десничара, поједини „нетипични“ кандидати и представница левице Ивана Кекин која је, неочекивано, постала главна тема завршнице кампање. Које теме су доминирале и да ли гласање на председничким изборима треба сматрати истинском провером односа на политичкој сцени Хрватске чућемо од универзитетског професора из Загреба Жарка Пуховског.

Са вама, Јелена Видић.