После скупа Међународног савеза за сећање на холокауст

Загреб - како сакрити Јасеновац

Да ли је усташки режим у НДХ водио геноцидну политику или је починио геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, у суштини говори о истој ствари. Међутим, око те две синтагме повео се озбиљан спор у хрватској јавности. Једни би да га сакрију, а други би да га преиначе. Све је потекло недавно у Лондону, са скупа Међународног савеза за сећање на холокауст- ИХРА. Једна од тема био је и Јасеновац, а поједини медији су објавили да је Загреб на том скупу признао геноцид над Србима у НДХ. Испоставило се да је главно питање шта је рекла Сара Лустиг, директорка спомен подручја Јасеновац. Суштина је у историјском смислу неспорна, историографски потврђена, упркос настојањима да се релативизује. Тим поводом разговарамо са историчарем др Миланом Кољанином, руководиоцем Одељења за истраживање у Меморијалном центру Старо сајмиште

Чачанско насеље Атеница убраја се међу најбитније археолошке локалитете у нашој земљи. Разлог за то су надземне хумке племенске аристократије које датирају још из гвозденог доба, односно из 5-ог и 6-ог века пре нове ере. Како су оне изгледале, шта је у њима пронађено и где се експонати могу видети, питамо кустоса археолога Народног музеја у Чачку Катарину Дмитровић.

"Памтим то као да је било данас" назив је књиге Боре Контића и Сеје Сексона. Контић је 80-их био аутор радијске емисије Примус у којој се родила „Топ листа надреалиста“. Сејо је аутор хитова „Забрањеног пушења“. Њихова књига говори о Сарајеву тога времена, рађању покрета „Нови примитивизам“, Пишоњи и Жуги и Девојчицама којима мирише кожа. Са Бором Контићем разговарала је Драгана Ковачевић.

Уредник и водитељ Ана Томашевић.