Пада интерeсовање ђака за професионалну оријентацију

Већ годинама ученици завршних разреда основних и средњих школа могу да се обрате за стручну помоћ у избору будућих занимања. Протоком времена, међутим, пада интересовање ђака за професиналну оријентацију. Како је показало недавно истраживање Уније средњошколаца Србије, мање од половине данашњих матураната планира да затражи ту врсту стручне помоћи, јер савети који се добијају, како су навели, нису довољно прецизни. Упознати су са искуствима старијих генерација да су као “савет” шта да упишу или чиме да се баве, најчешће добијали одговор да се определе за област коју су већ сами навели као своју сферу интересовања. Исто истраживање показало је да две трећине анкетираних средњошколца не верује да ће им школа коју тренутно уче помоћи у проналажењу посла. О недоумицама малих и великих матураната при одлучивању о даљем школовању и избору занимања говори генерални секретар Уније средњошколаца Србије Александар Николић.

Говоримо и о проблемима са којима се млади Роми, међу којима је стопа незапослености око 70 одсто, суочавају у потрази за послом. Дискриминација на тржишту рада, недостатак формалног образовања и професионалних квалификација, као и предрасуде према Ромима, значајно отежавају њихову интеграцију на тржиште рада без обзира у којој од европских држава да живе. Иако постоје програми усмерени на повећање њиховог запошљавања, ефикасност често варира, а приступ информацијама и подршци остаје ограничен. То су само неки од разлога због којих су Асоцијација Рома Финске, и српско удружење „Тачка гледишта“, реализовали пројекат „Ternengo Butti“ који се бавио превазилажењем препрека у запошљавању младих Рома. Детаље ћемо чути од Гордане Нешовић.

Најављујемо предавање које ће данас бити одржано у математичком институту САНУ. На тему „ Две династије и један простор, Карађорђевићи, Обреновић и рудничко-таковски крај“ говориће историчар Александар Марушић, кустос Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу.

У нашој рубрици "Из тонског архива Радио Београда", глас из прошлости биће глас књижевника Иве Андрића. Када је почетком 1958-ме године Савез књижевника Југославије први пут Нобеловом комитету предложио Андрића и Крлежу за награду у области књижевности, новинар Раде Аламантић је у анкети Младост савременика поставио неколико питања тада будућем Нобеловцу. Чућемо како је одговорио Иво Андрић.

Са вама, Јелена Видић.