уторак, 19. нов 2024, 20:00
Реприза
Милорад Петровић Сељанчица
Стихови Милорада М. Петровића, названог Сељанчица по збирци песама, објављени су 1902. године са посветом "Мојој Ружи". Љубав према Ружи, са којом је имао два сина и две кћери, била је инспирација његовом певању.
Јанко Веселиновић одао је песнику признање: "Милораде, што сам ја у причи, то си ти у песми". Јован Скерлић, такође, није остао равнодушан: "Последњих година дошао је до гласа један сеоски учитељ, Милорад М. Петровић, са својим лаким "Сељанчицама" и чији су стихови пандан сеоским приповеткама другог једног сеоског учитеља, Јанка Веселиновића. Видик тих песама је узак, колико се даје догледати са висине сеоске звонаре...Све песме Г. Петровића надахнуте су нашом народном поезијом,'женским песмама'... Ту је она простодушност, спонтаност, ведрина, примитивност деце и младих народа: ту је карактеристични рефрен свију народних поезија ( 'Ситна киша ситно пада', 'Стан, причекај, црна ноћи' , 'Не варај јарана', 'Мој дилбере' и тако даље). Ту је онај лак жив, покретан ритам. Има песама које човек чим прочита осећа потребу да их певуши на какву познату народску мелодију".
Готово сви наши композитори, од најстаријих - Маринковића, Мокрањца и Јенка, преко Јоксимовића, Бајића, Биничког, Ђорђевића, Крстића, Манојловића, Коњовића, Христића и Милојевића, до Миховила Логора, компоновали су на стихове из "Сељанчице" (најчешће за хор).
Вечерашња емисија говори о животу и стваралаштву овог нашег песника.
Аутор емисије: Миља Милосављевић.
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари